Ne mogu se prepoznati ni na pogled ni na dodir. Ne pucaju u toku plivanja, ronjenja ili avionskih letova i dostupne su svakoj ženi ukoliko ima da plati određenu svotu novca. Ukratko, reč je o silikonskim grudima.
Čudesno jedinjenje silicijuma i kiseonika promenilo je za 50 godina, koliko postoji, živote mnogih žena (a i njihovih muškaraca). Po nekim procenama, u svetu je oko dva miliona žena oblikovalo svoje grudi uz pomoć silikonskih proteza: povećalo ih ili smanjilo, podiglo ili učvrstilo.
U početku dostupan samo odabranima, silikon danas ugrađuju i obične smrtnice. On se široko primenjuje i u medicini i u svakodnevnom životu, ali je pre svega, zaslugom medija, poznat po upotrebi u estetskoj hirurgiji. Ipak, otkako su se pojavili, silikonski implanti izazivaju mnogo otpora. U nekim zemljama je čak i zabranjena njihova upotreba, a žene koje žele da ulepšaju svoje telo silikonima, naravno, smatraju tu odluku nepravednom. Da bi se pobedile predrasude, sve više žena odlučuje da svoje grudi ulepša i učvrsti silikonskim putem. A zašto im braniti? Ako se već preduzimaju sve mere medicinske brige, sve se na kraju svodi na nekoliko šavova i na konce koji se skidaju posle dve nedelje.
Grudi napravljene po želji i meri vlasnice traju čitav život. Ženinu potrebu da ima savršene ili što savršenije grudi možemo pre svega opravdati potrebom da budu poželjne muškom polu. Da li je za to možda kriva Barbika, lutka savršenih proporcija i izraženih grudi, uz koju su mnoge od njih odrastale? Možda su, posmatrajući savršenstvo, i same poželele da izgledaju savršeno. Posmatrano iz muške perspektive, niko ih ne može kriviti što su poželele da u našim (ali i u svojim) očima izgledaju što privlačnije. Otuda se i stvara fama da Pamela Anderson u nedrima nema silikon već filozofski rastvor.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com