Ne kaže se slučajno da je prostitucija najstariji zanat na svetu. Kao kupci telesnih usluga pojavljuju se mnogi muškarci, ali nisu retke ni situacije u kojima je neki od korisnika slavna, multimedijalna ličnost, naravno, u domenu svog vremena i okolnosti u kojima posao cveta.
Poznato je da je rimski državnik i vojskovođa Gaj Julije Cezar obilato koristio usluge tada čuvenih galskih prodavačica ljubavi, na koje je trošio gomilu zlatnika sve dok na kraju nije upoznao Kalpurniju, koja je s njim ostala sve do njegove tragične smrti, posle koje je i ona pogubljena kao nepodobna naložnica. U istoriji poročnosti dobar je i primer Napoleona, koji je na svom platnom spisku uvek imao dvadesetak prodavačica ljubavi, s poljskom groficom Marijom Valevskom na čelu. Valevska je na taj način pokušala da obezbedi samostalnost svojoj zemlji.
Priča se da je jedan od najkontroverznijih američkih predsednika poznat pod skraćenicom JFK svoj izuzetno buran seksualni život započeo kao pubertetlija u jednom harlemskom bordelu. Kasnije je tokom mandata u Beloj kući uvek bio okružen serijom sekretarica, a one, pogađate, nisu baš uvek umele da kucaju naslepo. Nije poznato koliko su koštale te predsednikove sklonosti. Za razliku od državnika, čije afere umeju dobrano da uzdrmaju javnost, junaci filmskog platna oduvek spadaju među najrevnosnije korisnike usluga noćnih i animir dama.
Njihove seksualne afere i skandali više nikoga posebno ne uzbuđuju, što praktično omogućava da se sasvim opušteno i javno predaju razvratu. Setite se samo skandala koji je pratio Čarlija Šina zbog njegovih više nego čestih poseta izvesnoj javnoj kući u Holivudu. Ima nekog smisla uporediti ovu epizodu s onom koja je potekla direktno s filmskog platna kada Ret Batler u legendarnom „Prohujalo sa vihorom“ objašnjava zbog čega voli da posećuje bordele. „Plaćam ih da bi posle otišle, dok one druge uvek ostaju, traže pažnju, ljubav, obaveze…“ Skarlet O“Hara mu je na kraju ipak došla glave, mada se ni dan-danas ne može sa sigurnošću utvrditi u koju grupu žena ona zapravo spada.
Književnici, slikari i kompozitori takođe su bili česti posetioci javnih kuća. Ernest Hemingvej je voleo da im daje čudna imena poput Ksenofobija ili Leopoldina, a neke od njih bile su direktna inspiracija za fantastične likove junakinja koje je Hemingvej portretisao u svojim romanima. Pored toga, Hemingvej je tvrdio da su mu one bile najbolji prijatelji koje je ikada imao u životu. Diskrecija je kod njih ipak bila sasvim zagarantovana.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com