Ponekad se dogodi da nas ljudi iz našeg neposrednog okruženja optuže da smo netaktični i da bezrazložno pokazujemo neku vrstu neprijateljskog stava prema njima. To često znači da između našeg svesnog i nesvesnog dela ličnosti postoji neka vrsta disharmonije. A možda nam je ono što se naziva intuicija reklo da baš tako treba da postupimo. I mada se priče o intuiciji često relativizuju, gotovo da nema osobe na svetu koja bar jednom u nekom trenutku svog života nije rekla (sebi ili drugima): „Nešto mi je govorilo da tako treba da postupim„. Kada poslušamo taj glas i kada sve ispadne kako treba, ponosni smo na sebe. Ako stvari budu obrnute, jedemo se u sebi što nismo poslušali onaj unutrašnji glas koji nam je davao konkretan i razuman savet kako da postupimo u određenoj situaciji.
Strepnja da se određene stvari neće odvijati onako kako smo planirali uvek postoji. Ali, ako osluškujemo sebe i svoje potrebe, vrlo je verovatno da će, kako vreme bude odmicalo, događaji početi da se odvijaju u našu korist. Čak i ako ste odlučili da ne poslušate savet nekoga čije mišljenje izuzetno cenite, postoji mogućnost da na kraju sve bude sasvim dobro. Ukoliko uspete u svojim težnjama, uspeli ste. Ako ne uspete, bićete snažniji kada se jednom budete suočili s posledicama odluke koju ste samostalno doneli. Intuicija ima veze sa samostalnošću prilikom donošenja odluka. Ona jeste nešto iracionalno što ume veoma realno da se ostvari u okvirima naše svakodnevice. Zato je ponekad treba slediti, čak i po cenu učenja na svojim greškama. I to je nešto, složićete se.
Trudite se da imate sluha za druge, ali se pre svega trudite da imate sluha za sebe i svoje ambicije. Oni koji na silu pokušavaju da promene vaše mišljenje o nečemu, koji se trude da vas ubede da mislite drugačije kako bi kod vas izazvali bolećivost, često mogu da proizvedu sasvim suprotan efekat. Intuicija ponekad ume da bude nepogrešiva.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com