Čini se da smo danas pomalo izgubili smisao za igru, za trenutno predavanje instinktima. Kao da smo zaboravili kako izgleda odluka da ostajemo u krevetu onoliko koliko želimo, bez obzira na to da li će se, zbog nekog eventualnog kašnjenja, pomeriti planine. Kada je naše slobodno vreme u pitanju, trebalo bi da isključimo dugme koje se zove griža savesti. Istina je da mnoge stvari radimo zato što znamo da su poželjne i da donose određenu korist. Prilično se izgubila ta važna granica između istinskih i nametnutih želja.
Opsesija savršenstvom uvek se završi polovičnim nezadovoljstvom, nekakvim poluproizvodom. Na treningu budemo poluproduktivni, u klubu isuviše nervozni, zakasnimo na zakazani ručak… A bolje bi bilo da izađemo na svež vazduh i da zatvorimo oči. Pokušajmo sebe da zamislimo u idealnim okolnostima, u nekom scenariju koji nam u tom trenutku najviše prija.
Naravno, ležanje na havajskim plažama, krstarenje Mediteranom ili igranje salse u Madridu ne dolaze u obzir, jer se ova igra odnosi na biranje među realnim mogućnostima i dostižnim konceptima. I treba poslušati svoju želju. Neka vas ne plaše trivijalni odgovori. Ukoliko vas impuls koji dobijate vodi na kaficu u kraju gde ćete na svom omiljenom mestu provesti ostatak dana, uradite to. Samo na taj način možemo istinski da se revitalizujemo.
Instant renesansa kojom nas bombarduje industrija tela, zabave i u krajnjoj liniji života samo pumpa napetost i čini da se osećamo izgubljeno.
Iskoristite svoje slobodno vreme do maksimuma – uživajte u onome što zaista želite. Bolje je ispijati kafu sa stilom nego rasejano žvakati komad savršenog mesa bez svesti o tome kakvog je ukusa ono što jedemo. Ponekad u stvarima koje inače radimo svakog bogovetnog dana možemo otkriti i obnoviti svoj smisao za uživanje.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com