Sve do pronalaska fotografije jedini način da se ovekoveči nečiji lik bio je sesti ispred štafelaja i danima nepomično pozirati slikaru. Na sreću, fotoaparat je sve promenio i danas je teško pronaći osobu čiji najvažniji trenuci u životu nisu ostali zabeleženi na fotografijama. Zato su za veliku većinu ljudi fotografije najdraže uspomene, pa nije čudo što se svi trude i priželjkuju da na njima izgledaju što lepše. Nažalost, pojedine fotografije, posebno one na ličnim kartama, nisu nešto što se pokazuje s ponosom.
Pre svega, treba imati na umu da foto-objektiv ne ujeda. Zato se trudite da vaše ponašanje, držanje tela i izraz lica budu što prirodniji. Maksimalno se opustite. U protivnom, zbog ukočenosti i podignutih ramena, vaš vrat može podsetiti na onaj kakav imaju sumo rvači. Nemojte se smejati na silu. Usiljen, veštački osmeh izmeniće vaš izraz lica, a bore će se pojaviti i tamo gde ih nema. Isto važi i za grimase. Trudite se da mislite na nešto što vam pričinjava zadovoljstvo i osmeh će se sam pojaviti. Ukoliko na fotografiji želite da izgledate nonšalantno, nema razloga da se pred samo škljocanje fotoaparata tako i ne osećate.
Imajte još na umu da su oči ogledalo vaše ličnosti, a lepo ponašanje nalaže da sagovornika gledate u oči. U ovom slučaju vaš sagovornik je objektiv fotoaparata. Zato je prilikom fotografisanja, ako se radi o portretu, najbolje gledati u njega, ali nipošto ne treba žmirkati ili buljiti u njega previše raširenih očiju. Naravno, nemojte zaboraviti da je za ukupan utisak o snimljenoj fotografiji važna i odeća koju u tom trenutku imate na sebi. Osim ukoliko niste u sasvim kućnoj varijanti i ukoliko fotografije ne radite samo za sebe i svoje ukućane, trudite se da ne budete uslikani u momentima kada niste spremni da ostanete zabeleženi na nečijem filmu kao neugledno biće koje ne vodi dovoljno računa o sebi.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com