U ljudskoj prirodi krije se želja za nadmetanjem i dokazivanjem. Baš ta potreba za dominacijom i trijumfom nad drugim stvorila je jedan od najstarijih sportova, spoj snage i veštine – rvanje.
Taj sport razvijao se desetinama vekova. Dokazi o ogromnoj popularnosti rvanja još pre pet hiljada godina jesu reljefi pronađeni u egipatskim grobnicama na kojima su motivi borbi. Da li je u Grčku rvanje došlo iz Egipta, ili pak iz Azije – nije poznato, ali na grčkim Olimpijadama ovaj sport doveden je do savršenstva. Iako je reč o drevnoj veštini, sumo je i danas veoma popularan u Japanu, a njegovi šampioni imaju status pravih božanstava.
Za razliku od Japana, u Americi je ovaj sport dobio jednu zabavljačku dimenziju u kojoj se sve što se dešava u ringu dešava radi zabave publike i prema unapred utvrđenim pravilima. To je ono kada „loš momak“ pobeđuje i ponižava dobrog, a onda se miljenik publike na neverovatan način vrati u meč i na opšte odobravanje svih prisutnih – pobedi.
Predstave ovog tipa više podsećaju na rasplete neke sapunske serije nego na pravi sport, ali su očigledno veliki magnet za publiku, a što je najvažnije – donose milionski profit.
Upornost i predanost, čak i po cenu velikih bolova kakve sa sobom nose posekotine, iščašenja zglobova ili lomovi rebara, što je uobičajena pojava u ovom sportu, jedini su recept za uspeh. Ljubav prema borbi i želja za pobedom rvače teraju da odu dalje od ostalih sportista i da misle na rane tek kada se meč završi.
Sa preko sto osvojenih svetskih i evropskih medalja rvanje je verovatno naš najtrofejniji sport, ali smo se u poslednjih desetak godina udaljili od svetske elite u koju spadamo. Zahvati i padovi koji su osmišljeni pre toliko vekova koriste se i dan-danas a sa sigurnošću se može očekivati da će naši rvači postati redovni i zapaženi akteri međunarodnih takmičenja.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com