Najjednostavnije rečeno, moć sna leži u njegovoj važnosti za odmor i obnovu organizma. Iako su spavanje i san umnogome još nerazjašnjeni, o tom fenomenu danas se zna više nego ranije. Spavanje se sastoji od četiri faze, a još u školi učimo o REM fazi brzih očnih pokreta, u toku koje se zapravo sanja. Naravno, ni faze dubokog sna nisu ništa manje važne – iako se zapravo ništa ne dešava, tek tada se zaista odmaramo. S godinama se naš nivo faza dubokog sna snižava, pa tako starije osobe spavaju manje i njihov san nema okrepljujuću snagu sna mladih ljudi. A stadijumi spavanja i budnosti ciklično se smenjuju.
U čemu je moć sna i njegova važnost za opšte funkcionisanje organizma i, u krajnjoj liniji, za život uopšte? Delotvornost sna je toliko važna da svako uskraćivanje sna može da dovede do ozbiljnih poremećaja. Izdržite sedamdesetak sati u budnom stanju i videćete kako izgleda organizam kojem je očajnički potreban san. U toku spavanja smanjena je opšta aktivnost organizma, što znači da izostaju reakcije na podsticaje koji dolaze iz okoline. Aktivnost mišića je takođe smanjena, kao i veći broj vegetativnih funkcija, kao što su puls ili krvni pritisak. Smanjena je psihička aktivnost, s izuzetkom povremenih snova, koji su psihička aktivnost u jednom sasvim drugačijem vidu. Uopšte uzev, spavanje se opisuje kao stanje relativnog mirovanja organizma koje nam izuzetno prija.
Zbog toga se nakon višečasovnog odmora osećamo kao preporođeni. Funkcija sna je i adaptivna – tokom odmora akumuliramo energiju, i spavanje je neka vrsta neophodnog oporavka. Dok smo budni, trošimo energiju, a spavanjem nadoknađujemo svaki energetski gubitak. A ukoliko spavate u dobrom društvu, skoro je sigurno da ćete se narednog jutra probuditi rasterećeni, zadovoljni i spremni da se suočite s novim radnim danom.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com