San je oduvek bio ljudska opsesija, još od antičkih vremena, kada se smatralo da san anticipira stvarne događaje. S vremenom su se pojavile razne teorije o snovima, Frojdove teorije psihoanalize i razna naučna dostignuća u istraživanju ovog fenomena. A snovi su uvek imali različite definicije. Neki smatraju da su u pitanju definisani doživljaji, dok ima i onih koji smatraju da je i neko nejasno iskustvo takođe san. U svakom slučaju, reč je o nečemu što je vizuelno složeno i što ima radnju koja se doživljava kao realnost, jedna izolovana slika koja ostavlja snažan utisak.
Iako doživljaji koje sanjamo mogu da budu suprotni iskustvu i logici, za vreme snova mi ne primećujemo njihovu nelogičnost. Ponekad osećamo strah tokom sna (noćne more), a pojedinci hodaju u snu… Što se tiče interpretacije snova, psiholozi su dugo bili pod uticajem Frojda, koji je snove smatrao potisnutim i podsvesnim željama, mahom iz domena seksualnosti. Danas se smatra da sadržaj naših snova odražava slučajnu aktivaciju mozga usled različitih nadražaja iz okoline. Uz noćni san prolazimo i kroz fazu sanjarenja, koja nam se dešava i u toku dana, čak i na radnom mestu. Sanjarenje je oblik pažnje usmerene na primarne zadatke koje smo dobili ili na predmete koje posmatramo i slušamo. Dakle, to je oblik budnog stanja tokom kojeg gubimo svest o spoljnom svetu. Obično se događa onda kada nas situacija u realnom svetu ne motiviše, kada je dosadna i bez promena. Mnogi takvo stanje zovu „isključivanjem“.
Bilo kako bilo, kada je reč o snovima, imamo malo mogućnosti da kontrolišemo sadržaj onoga što sanjamo. Tumačenja onoga što smo sanjali prethodne noći možemo da prihvatimo ili da odbacimo, ali je zdrav san ono bez čega jednostavno ne možemo da funkcionišemo.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com