Ljudi smo. Muškarci smo. Sreću tražimo u seksu. Ništa jasnije ne govori o tome da je cilj postignut od jednog jakog i nadasve poželjnog orgazma. I što više golova postižemo, srećniji smo, to jest trebalo bi da budemo. Ipak, samo dostizanje vrhunca ne donosi nužno sreću. Toga smo često i sami svesni. Koliko god bio divan, čist seks traje kratko (kao i sve što je lepo). Dakle, kada je gotovo, najpre se odmaramo, a potom tražimo još, i tako u nedogled.
Kada smo u stabilnoj vezi, imamo veće šanse da iznova budemo nagrađeni i zadovoljniji, produbljujući pri tom vezu. Ipak, da bi se to sredilo, potrebno je više od jednog vikenda. Sreću tražimo u seksu jer mislimo da je njen izvor u našoj usluzi. Ipak, izgleda da smo u zabludi. Nivoi emocionalnog intenziteta zavise od nivoa sreće. I umereno zadovoljstvo bolje je od svake krajnosti. Ipak, kada imate osrednji seks, nema garancije da ćete biti zadovoljni. Zato se postavlja pitanje zašto se neki od nas bukvalno odvaljuju od seksa, drugi od bandži skokova, a treći od pecanja?
Odgovor je jasan – na tastauri našeg života nalaze se tipke koje aktiviraju određena zadovoljstva. Na njih utiču razne stvari, a najviše lični sistem vrednosti. Svako testiranje zadovoljstva i stepena sreće po svojoj prirodi je subjektivno. Psihijatri mogu lako da nam prepišu "šarene pilule za lilule" i na taj način nam umanje depresiju, ali krajnji ishod je obmana i toga smo i sami svesni. Ispostavlja se da nije nimalo lako izmeriti stepen sreće. Bez obzira na sve, ne možemo se zarad sreće osloniti samo na seks. Takvo razmišljanje pre može da nam odmogne nego da bude od koristi. Ako nema adekvatnih ulaganja u jedan odnos, sve se postepeno pretvara u rudarski posao umesto u uživanje. Maženje i poljupac za laku noć ponekad mogu da budu faktor koji će nam sreću približiti za korak ili dva.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com