Sreća, sreća, radost (3)

Srećni smo kada smo zadovoljni onim kako nas drugi vide. Ljudi smo. Stalo nam je do toga da bojište napustimo kao alfa mužjaci i još srećniji. Ono što najčešće utiče na to da se osećamo depresivno često ume da bude suočavanje sa statusom koji imamo u društvu. Međutim, ono čime možemo da utičemo na poboljšanje raspoloženja jeste naš stav. Dakle, važno je imati stav, a ne pozu. Ukoliko verujete da ste veći deo života proveli srećni, bićete jači i verovatno nastaviti tako. Kao da gradite kulu: što su temelji bolji, kula će biti jača. Prošlost, kao su još davno rekli neki mudri ljudi, umnogome određuje budućnost. Doviđenja, prijatno!
Posedovanje takmičarskog duha jeste ono što nam može ulepšati život. Ali ako vam je stalo samo do pobede, verovatnoća da se na kraju dana osećate loše nije mala. Razlog leži u činjenici da su i porazi sastavni deo života i takmičarskog duha. Krajnosti su ono što često ume da udalji sreću od nas. Opcije nisu samo pobeda ili poraz, kao što sve u životu i nije samo crno ili belo. Sredina je prebogata, zato i jeste zlatna.
Suprotnost sreći nije tuga, već dosada, najrasprostranjenija bolest savremenog društva. Međutim, leka ima. Da biste izbegli ono što je bilo do sada, morate da se upuštate u nepoznato. Zvuči kao opšte mesto, ali nekako ne možemo a da se ne složimo s njim – da bi se doseglo osećanje sreće, potrebno je da se istražuje život. Čini se da je to jedini ispravan način da bi osećanje sreće doživelo renesansu.
Kad već živimo u svetu čija je osnovna karakteristika ogromno ubrzanje, zbog čega onda i promene životnih navika ne bismo obavljali brzo? Samo zato da se kasnije ne bismo brinuli zbog pogrešno donete odluke? A šta ako ona kasnije donese neku korist u skladu s maksimom "Ko zna zašto je to dobro"? Na kraju krajeva, jedini protivnik našoj sreći često umemo da budemo mi sami.

Pratite Krstaricu na www.krstarica.com