Nekada je važilo pravilo da su mobilne telefone kod nas imali samo oni čije su biografije deo kriminalne ili crne hronike. Sada ne samo da je to vreme iza nas već mobilni telefon imaju bukvalno svi. I to ne samo jedan. Neki od nas ponosni su vlasnici dva ili tri aparata. Jedan privatni, jedan poslovni, jedan za svaki slučaj da se nađe ukoliko neki od prethodna dva otkaže poslušnost. Ponekad se čak stiče utisak da mi mobilne telefone (ili tehniku uopšte) volimo u onoj meri u kojoj su žene opsednute cipelama, tašnama i haljinama. Odnos koji bilo ko od nas ima prema svom mobilnom telefonu u velikoj meri govori o nama samima a da toga često nismo ni svesni.
Mobilni telefon je na neki način postao deo našeg imidža. Odabir modela koji ćemo koristiti može da se poredi s odabirom cipela koje ćemo obuti, odela koje ćemo nositi, sata koji će nam biti na ruci. Izboru mobilnog telefona pristupa se s posebnom pažnjom i najpoznatiji proizvođači su toga potpuno svesni. Računajući na ove stereotipe, potrudili su se da boje, oblici i tehničke mogućnosti mobilnih telefona mogu da zadovolje svačiji ukus. Nije retka situacija da muškarci koji mobilni telefon doživljavaju kao deo svoje ličnosti često menjaju telefone iz prostog razloga da bi bili u skladu s poslednjim trendovima i novotarijama koje se pojavljuju na ovom polju.
Nalik ženama koje ne mogu da budu mirne dok ne priušte novi model nekih cipela o kojima svi pričaju, pojedini muškarci praktično osećaju obavezu da kupe novu generaciju nekog mobilnog telefona. On je možda iste boje kao i prethodni ili istog oblika, ali su mu mogućnosti proširene i pojačane moćnijom tehnikom. Nema veze što će neko reći da su žrtve trendova. Da li se na ovaj način povećava osećaj sopstvene vrednosti ili je reč o snobizmu, tek među nama postoji dobar broj onih koji manje uživaju u stvarnim prednostima novih modela a više u samoj činjenici da su baš oni njihovi ponosni vlasnici.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com