Šta je ono što u uslovima savremenog života definiše uspeh? Neki će reći da je to osećanje sreće. Neki drugi smatraju da je to pitanje slobode. Svakako, ima mnogo i onih koji će insistirati na tome da se pitanje uspeha tiče isključivo svote na računu u banci. Ima i onih koji će biti obazrivi. Na kraju krajeva, na kraju reči "uspeh" nalazi se "peh". Nikada nije na odmet biti pomalo sumnjičav. Svako od nas ima priliku da definiše uspeh na neki svoj način. Međutim, jedna stvar ostaje univerzalna: svi želimo što više tog magičnog sastojka karijere.
Što više pričamo o uspehu, postaje jasnije da postoje stvari bez kojih se ne može biti na vrhuncu karijere: ambicija, intuicija, konkretnost u preduzimanju akcija, hrabrost, liderska aura… To su vrline koje pomažu da se stigne do cilja na vrhu, bez obzira na to da li je reč o velikoj i moćnoj kompaniji ili nekom tek započetom malom porodičnom biznisu. Možda se poslovi razlikuju (razlikuju se, sigurno), ali principi kojima stičemo odrećeni (moćni) poslovni položaj uglavnom su isti. Da li je uspeh onda pitanje strategije? Da li je uspeh nešto što se živi, baš kao što treba da radimo da bismo živeli, a ne da živimo da bismo radili? Razlika nije mala.
Ono čega se treba dobro čuvati jeste pohlepa. Nova kola, veća plata, više kvadrata stana i tako dalje. Sve je to lepo, ali kada ova lista ode u nedogled, ne govorimo više o ambiciji i želji za uspehom. Ambiciozan čovek, rekli su mudri rimski filozofi, sanja snove veće od sebe samog. Kroz napor da ih dostigne čovek raste, usavršava se i postaje bolji – čovek. Ambicija nije rezultat nego proces. Uspeh takođe; proces tokom kojeg se trudimo da pobedimo svog najvećeg neprijatelja – sebe samog.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com