Nešto u ukusu, a ne u mirisu masti, mami nas jakoj hrani – tvrdi jedan američki naučnik. Sa štipaljkama na nosu, učesnicima u eksperimentu Ričarda Metsa (Richard Mattes) omogućeno je da koriste ukus, ali ne i miris. Samo ukus krem sira i krekera kod njih je momentalno doveo do porasta nivoa masnoća u krvi. Ipak, taj porast nije zabeležen kod onih koji su istu hranu omirisali, a nisu osetili njen ukus. „Ovo je dokaz da je ukus stimulans koji izaziva porast nivoa masnoća u krvi. Ukus, a ne miris, ono je na šta telo reaguje“, navodi ekspert za ishranu sa Univerizteta Perđu u izveštaju objavljenom u časopisu „Psysiology & Behavior“.
Eksperimenti s pacovima i miševima takođe su pokazali da se i životinje radije odlučuju za masnu hranu, čak i kad ne koriste čulo mirisa. Mast se smatra bezukusnim „nosiocem ukusa“ koji može da doprinese dobijanju ukusnih supstanci drugih vrsta hrane i sastojkom koji hrani obezbeđuje gustinu. Međutim, ako Metsova zapažanja budu potvrđena, naučnici će mast morati da dodaju na listu pet ukusa koje ljudsko nepce može da oseti: slatko, slano, kiselo, gorko i „umami“, kojeg izaziva monosodijum glutamat u hrani. Naš psihološki odgovor na ukus masti mogao bi da objasni još jednu misteriju: zašto nemasna hrana nema tako dobar ukus?
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com