Za iskorak iz postojećeg stanja i kreiranje sopstvenih parametara potrebno je mnogo hrabrosti. Reč je o stoprocentnoj borbi s vetrenjačama. Svesni toga krećemo u bitku za "savršenstvo". No, da li je to izvodljivo u kovitlacu svakodnevnih muških obaveza? Dok ispunjavamo jednu ravan ženskih očekivanja, ozbiljno kaskamo na drugoj. Iako se većina žena odlično snalazi u roli urbanih amazonki, podrazumeva se da muškarcu pripada obezbeđivanje materijalne potpore i sigurnosti. On je taj koji "odlazi u polje". Tradicionalno nasleđe u tom domenu nikada nije izmenjeno. Muškarac je tu da ženi obezbedi "zaštitu".
U redu, ne moramo se svi složitti oko toga, ali samosvesne i ostvarene predstavnice lepšeg pola, koje kategorički odbijaju zaštitu koju pruža "čvrsta, muška ruka", više ne žele da sede kod kuće grejući ulje na kojem će ispržiti ulov. Međutim, traže muškarce koji su u stanju da im pariraju. Dakle, sve to nekako izađe na isto: zlato u novčaniku i čelični mišići; nema predaha za snažniji pol. Štaviše, kao nikada do sada, mi tu svoju jačinu moramo da potvrđujemo na sasvim različitim terenima, jer se "idealan model" prezentovan na TV ekranu uzima se kao parametar normalnog ponašanja. Nesvesno usvajamo ono čim smo bombardovani, čak i onda kada to ne primećujemo.
A žene nas napadaju svojim očekivanjima. Provociraju nas onim što su su usvojile kao poželjno i prihvatljivo. To je ono što ujedno i smanjuje sigurnost naših koraka, podstiče preispitivanje i smanjuje veru u sebe. Čak i kada je ona fleksibilna, za dodatnu dozu tereta obično umemo da se pobrinemo i sami… A savremene pripadnice nežnijeg pola (treba li još uvek tako da ih zovemo?), kao i sve njihove prethodnice iz različitih epoha, na kraju uvek dobiju ono što žele. Srećna okolnost je što neke od njih dobiju i ono što zaslužuju.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com