Sigurno ste ponekad uhvatili sebe kako se divite vitalnom sedamdesetogodišnjaku priželjkujući da i sami budete takvi i prezirući kilave tridesetogodišnjake. Međutim, da li ćete biti mladi starac ili stari mladić to zavisi isključivo od vaše spremnosti da redovno vežbate, to jest da se bavite fizičkom aktivnošću.
Naučnici smelo tvrde da je moguće proceniti dužinu života svakog čoveka upotrebom različitih testova i vršenjem raznih analiza. Zbog toga odlasci lekaru mogu da budu višestruko korisni – oni će vam pokazati ne samo šta vas, gde i koliko boli već i u kakvom je stanju vaš organizam.
Svaki ozbiljniji sistematski pregled trebalo bi da uključuje i test opterećenja na specijalnom ergo-biciklu ili pokretnoj traci; tako je bar u civilizovanim zemljama. Za to vreme EKG očitava rad srca, manžeta na ruci beleži krvni pritisak, a posebna maska za disanje govori o tome koliko se kiseonika potrošilo. Na taj način dobija se jedinstvena brojka koja ukazuje na vaš metabolički ekvivalent. Metabolički ekvivalent je u stvari jedinica kojom se meri potrošnja kiseonika dok sedimo, na primer, u toku laganog hoda čovek potroši tri metabolička ekvivalenta, a oko osam pri trčanju.
Fizička kondicija bolji je indikator dužine vašeg života od svih drugih faktora visokog rizika – pušenja, problema sa srcem i drugim organima, visokog krvnog pritiska, dijabetesa ili povišenog holesterola u krvi.
Zbog toga treba utuviti jednom za svagda: što više kretanja, što više hodanja, trčanja, plivanja, vožnje biciklom, seksa… Tada će računica biti sasvim jednostavna. Čeka li vas dug život? Ako mu se posvetite na pravi način i sa puno pažnje – čeka. To i nije toliko mnogo kad malo bolje razmislite. Šta je malo fizičke aktivnosti naspram boljeg i dužeg života koji ćete time obezbediti?
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com