Bez obzira na to da li je reč o poslovnom ili ljubavnom odnosu, ono čemu svi mi u većoj ili manjoj meri težimo jeste da napravimo neku šemu, ali ne onu koja vodi ka navici, već onu po kojoj na neke ljude jednostavno možemo da računamo u budućnosti. Problem je kada nam se dogodi da dan u kući započnemo posrtanjem od umora, a onda ga istim intenzitetom nastavimo i na poslu. Stvar je prilično jasna – i na posllovnom i na privatnom planu bilans može da bude nepovoljan. A živo se sećate perioda kada ste u svojim rukama držali dirigentsku palicu…
Svakome od nas prija osećaj držanja komande u svojim rukama. I naravno da se niko od nas tada ne žali, jer je to na neki način pravi pokazatelj uspeha. Naša potreba da zadržimo kontrolu nad svojim životom dobra je sve dok ne počne da radi protiv nas. Tačnije, sve je u redu dok ne postanemo previše štedljivi u pokazivanju emocija. A štedljivost emocija postoji onda kada sa svojom porodicom razgovarate kratko i jasno kao da ste šalterski službenik, kada ste vidno nezainteresovani za svoje prijatelje, kada nemate dovoljno strpljenja za duge razgovore s voljenom osobom. Takav problem nije nešto što se može rešiti povećanjem plate ili uvećavanjem računa u banci. Ne može se rešiti nijednim kratkim postupkom.
Umesto da podsećate na robota, bilo bi dobro da unesete malo više topline u odnosu prema onima koji to zaslužuju. Njih ionako nikada nema mnogo i zbog toga svaki izgovor da se često nema dovoljno vremena jednostavno pada u vodu. Vremena uvek mora da bude za one koji nas razumeju (odnosno za one koji se trude da to bude tako). Ne treba dozvoliti da polje razumevanja i ljubavi bude čak i prividno ugroženo tuđom ili sopstvenom agresivnošću. Zapitajte se na koji način vama drage osobe pokazuju svoje emocije, a na koji način to radite vi.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com