Često se veruje da je tračarenje omiljeni ženski sport i da se ono samo ženama može tolerisati i oprostiti. Međutim, kada malo bolje razmislite, ni muškarci uopšte nisu ni imuni ni alergični na dobru trač partiju. Sve te priče o koleginicama s fakulteta, raspredanja o tome koja je od njih slobodna, a koja nije, i zašto, komentarisanje nadređenih na poslu i isto tako nimalo ukusno analiziranje njihove privatnosti – takođe nisu ništa drugo do udžbenički primeri klasičnih tračeva. To što takve sesije ne počinju frazom: „Slatka moja…“, što se ne nalazimo specijalno zbog toga i ne pijemo kafu dok se predajemo čarima ogovaranja, već sve to izvodimo nekako usput i zavijeno u omot šale i duhovitosti nimalo nas ne opravdava.
U redu, jasno je da tračevima ne možemo umaći bilo da govorimo o onome što smo slučajno čuli, ili pak mislimo na priče u kojima se i sami pojavljujemo u nekoj od uloga. Na kraju se sve svede na onu staru i dobro poznatu – ako ne možeš da promeniš svet, promeni samog sebe. U kontekstu priče o širenju raznih tračeva ne budite jedan od prenosnika zaraze. Ako baš nikako ne možete da izbegnete tračeve, trudite se bar da ih ne širite dalje. I uvek ih prihvatajte s rezervom. Nikada nemojte formirati svoj stav prema ljudima na osnovu priča koje su slučajno nečijom dobrom ili lošom voljom dolutale do vas, jer njihovi zadihani prenosioci uvek dodaju i nešto svoje ne bi li „obogatili“ trač koji ima ispunjava vreme i stvara iluziju da im se nešto dešava u životu. Drugim rečima, bilo bi dobro da veoma pažljivo izmiksujete ono što je deo fikcije s onim što je deo stvarnosti. Odnos snaga između ta dva uvek je neka priča za sebe.
Koliko vredi da trošite svoje i tuđe vreme slušajući gluposti, čak i ako vam je dan zaista loš? Umesto da vam ogovaranja budu duševna hrana potražite negde drugde načine da otklonite umor i preosetljivost koje su posledice napornog rada bez pauze.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com