Ne verujte svemu što čujete. Ovo staro zlatno pravilo posebno se odnosi na vaše poslovno okruženje. Ne hitajte sa zaključcima, jer nije reč o još jednoj teoriji zavere niti besmislenoj paranoji. Niko ne želi da od vas načini opsesivno sumnjičavog tipa koji dve trećine svog dana provodi u proveravanju svih ljudi s kojima je u kontaktu i koji ni u koga nema poverenja. Ipak, ponekad je dobro biti na oprezu. Kada podignete telefonsku slušalicu, obično ne očekujete da vas čeka neka tajanstvena priča u kojoj vas sagovornik upozorava na to da sve što budete čuli mora ostati između vas pre nego što se prepusti iznošenju pikantnih detalja.
Tako nešto vam zaista nije potrebno na kraju jednog sporog i napornog radnog dana, kada želite da što pre izađete kroz vrata svoje firme i ostavite iza sebe sve nerazrešene obaveze, tračeve, sastanke i loše kafe iz automata. A umesto spokojnog odlaska kući čeka vas priča na koju ne možete nezainteresovano da odmahnete rukom, pošto u nekom krajnjem slučaju ta priča može imati veze i s vama. Možda je reč o govorkanju koje se tiče kadrovskih promena u firmi, možda baš i na vašem odeljenju… Čak i ako mislite da je to nešto što svi već znaju, jer se o tome šuška poslednja dva meseca, niste sigurni u to da je priča o vašem šefu koji odlazi u penziju apsolutno tačna. Nezgoda nastaje ukoliko ste očekivali da ćete zauzeti njegovo mesto, a govorkanja kažu da će to ipak biti neki od vaših kolega.
Naravno, ovakve priče ne treba uzimati zdravo za gotovo, ali ne možete baš da ostanete ni potpuno ravnodušni. Možda biste u drugačijim okolnostima drugačije reagovali, ali govorkanja koja ste čuli vrzmaju vam se po glavi. I umesto da u ogledalu vidite sebe kao mladog poslovnog čoveka kojeg cene na radnom mestu samog sebe podsećate na nezadovoljnu ženu. Da li je to ono što će vas dovesti do mesta šefa odeljenja? Teško. Svako izražavanje u kategorijama „čuo sam“ ili „nisam čuo“ ravno je poslovnom samoubistvu.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com