Kada se uspostavi određena vremenska distanca, često se smejemo stvarima koje su nam se u nekom trenutku činile kao ogromno opterećenje. Međutim, dok se takve situacije dešavaju, u glavi nam odzvanja rečenica: "Ovo je jedna od najstresnijih stvari koje su mi se dogodile!" Pri tom nam najviše smeta to što svi volimo da vidimo sebe kao osobu koja se hrabro suočava sa svim velikim problemima. Volimo da verujemo kako smo neverovatno smireni u stresnim situacijama. A onda nam se dogodi da se potpuno slomimo, i to zbog neke najbesmislenije sitnice.
Naravno, savet je uvek isti: ostanite hladne glave. Planeta nije prestala da se okreće. Sve to ste na neki način već iskusili. Ko nije očajavao što mora na posao, ujutru depresivno zurio kroz prozor autobusa, pitajući se šta bi se desilo ako jednostavno ne bi izašao na pravoj stanici? Stres na poslu postao je veliki problem zaposlenih u 21. veku i izgleda kao da svi na neki način pate od iscrpljenosti. Većina nas nema nikakav problem da posustane kad nam je svega previše, ali želja da delujemo što profesionalnije može da ima razarajuće posledice. Nije prijatno doći na samu ivicu kada radite toliko dugo da tri nedelje zaredom nemate ni slobodno veče ni slobodan vikend. U takvoj situaciji uopšte nije čudno ako se jednog jutra probudite i shvatite da jednostavno ne možete da krenete na posao.
Borba da se napreduje i stalno dokazivanje na poslu jeste nešto što može da ima opasne posledice po život koji vodimo. Zato je dobro pronaći način da se kaže kad je dosta, i to u skladu sa svojim psihološkim profilom da se pokušaji rešavanja problema ne bi završili mnogo komplikovanijim situacijama. Bolje je da se suočimo s problemom koji nas muči nego da stres učini da se pojedine lekcije o sukobu s njim nauče na teži način.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com