Nije retka situacija da se protiv kritika koje su upućene na račun načina života koji vodimo branimo rečima da je to "stvar navike". Popušimo po koju cigaretu tu i tamo, ali ne smatramo sebe zavisnicima, međutim, cigareta baš dobro ide uz neko alkoholno piće, a tek što dobro ide uz kafu ili nakon dobrog jela, a tek posle dobrog seksa…. I tako u krug. Dok trepnete okom, zavisnost vam se uselila u mozak i više nema povratka. Mozak kasnije može da počne da se bori protiv loše navike, ali se ta bitka češće gubi nego što se dobija. Čast izuzecima! Određene situacije izvlače navike na površinu, i to one koje su duboko ukorenjene u nama. A kada navika izbije na površinu, veoma je teško odleti joj. Kao što je napisao Oskar Vajld: "Svemu mogu da odolim, osim iskušenjima".
Protiv loših navika ponekad se najbolje možemo boriti prostim ponavljanjem onih koje su dobre. Jednostavno ponavljanje dobrih navika čini da ih radimo automatski. Ako izaberemo ponašanje koje vodi ka ostvarenju nekog zacrtanog cilja, bićemo manje skloni onim lošijim izborima. Posmatrano na praktičnom primeru, umesto da se opredelimo za voćni sladoled, bolje je uzeti neko voće. Jasno kao dan! Ljudsko telo je (nažalost) programirano da određene stvari prihvata s merakom, započinjući istovremeno doživotnu naviku koje se kasnije teško lišavamo. A svako od nas ima neku svoju slabost. Nekim navikama odajemo se svesno, neke su prosto prisutne u našem okruženju i iz prikrajka nas vrebaju, a neke loše navike umeju i da nam se prikradu.
Moguće je da se lošim navikama prilagodimo a da toga nismo ni svesni. I mada nam intuicija govori da je naše ponašanje pogrešno i kontraproduktivno, ipak to radimo, jer pretpostavljamo da nam se ništa loše neće desiti. Ako nešto loše uradimo jednom i posla toga nam se ne desi ništa loše, iskustvo nas uči da je to što radimo u redu. Koliko pogrešnih koraka u samo jednoj rečenici!
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com