Čak će se i naši najljući neprijatelji složiti s tim da je teže živeti u Srbiji nego bilo gde drugde. To je delimično posledica i toga što su ostale države nastale odavno, uz više ili manje trzavica, dok je naša mala zajednica stvorena nekako histerično.
Ipak, ovde imamo manje-više sve, iako pre manje nego više. Ovde se i sve događa, samo kasnije. Ovde možete dobiti šta god hoćete, samo što ume da bude skuplje. U Beogradu će uvek biti više stanara nego stanova, više nezaposlenih nego radnih mesta i više onih koji su skloni tome da u sve poveruju nego onih koji ne veruju ni u šta.
Kako onda ovu klimu doživljavaju stranci koji nas posećuju? Da li iz kurtoazije ili zbog nečeg drugog, uglavnom su oduševljeni, mada ja na to oduševljenje ne dajem ni pet para. I ja volim da odem u zoološki vrt da gledam majmune. Ponekad su mi izuzetno zabavni, ali teško da bih se odlučio da živim u istom kavezu sa njima.
Ne može se reći da smo kao nacija sasvim nerazumljivi. Čak smo i mi Srbi ljudska bića. Živimo i umiremo kao svi drugi, venčavamo se i razvodimo sa jednakim uživanjem, čak i decu pravimo na manje-više isti staromodni način.
Mi smo jednostavno isti kao drugi ljudi. Možda čak i malo više isti. U stvari, toliko smo isti da zbog toga štrčimo kao bele vrane, što znači da smo pojam za sebe.
Uvek nam sve treba dokazati, toliko smo oprezni da kada vidimo crnu mačku, odmah izvodimo čitav ritual kako nas ne bi snašla nesreća, nikad ne prolazimo ispod raširenih merdevina, a za ugao stola nikako ne sedamo, jer od svadbe neće biti ništa.
Drugi narodi podiče se uspehom u fudbalu ili vojnim udarima. Nama, izgleda, najbolje od ruke ide sujeverje.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com