Gotovo svaki muškarac koji je postao otac potvrdiće da je kao posledicu rođenja deteta osetio euforiju koja se teško može uporediti s bilo kojom drugom doživljenom do tada. Ako se to ne izražava tako što novopečeni očevi grle sve i svakoga, od kasirke u prodavnici do svojih najmilijih, onda se manifestuje time što čitav svet vole kao najrođeniji, bez obzira na to šta su nekada mislili o njemu kao mestu za život. Hrana ima bolji ukus, nebo je plavetnije, vazduh čistiji, zalihe tolerancije su nepresušne, darežljivost i ljubav lete na sve strane, i to u onoj meri za koju se nekada nije moglo ni pretpostaviti da postoji.
To stanje će se promeniti u određenoj meri kada beba bude stigla u kuću. Zapravo, promena stanja će u dobroj meri zavisiti od toga kako se ta beba bude ponašala. Može se dogoditi da svog novog ukućana i ne osetite, a može vam se dogoditi i da pomislite: "Spasavaj se ko može"! U svakom slučaju, tokom prvih nekoliko nedelja oseća se ta fanatična potreba da se svaka sekunda iz života novorođenčeta na neki način dokumentuje. To i jeste uloga oca, jer je majka u tom trenutku prezauzeta dojenjem, previjanjem, uspavljivanjem i odmaranjem. Nije da sve to (osim dojenja) ne mogu da obavljaju i muškarci, ali bi se reklo da je kod pripadnika jačeg pola izraženiji strah od toga da će se nešto zabrljati. Razloga za brigu uglavnom nema. Sve i da dođe do greške prilikom povijanja, nema teorije da će se vaše dete toga sećati.
Jedna od stvari koja se sigurno dogodi kada beba stigne u kuću jeste i ta da se tada shvati koliko poštovanje zaslužuje bogomdanih petnaest minuta dremke. A postoji samo jedna stvar koju ne možete žrtvovati svom detetu – vaš brak. Pažljivo slušajte i upijajte: vaša beba nije najvažnija, vaš brak je najvažniji. Morate ostaviti dovoljno prostora da ga zaštitite i očuvate.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com