Naravno, tekila nije strana ni domaćem življu. Vrhunac popularnosti na našim prostorima dostigla je devedesetih godina prošlog veka. U tom trenutku tekila je jednostavno postala „in“ piće. Masovno su se organizovale tekila žurke i svojevrsna takmičenja u brzom ispijanju popularne tekućine.
Važno je reći da je tekila piće vrhunskih znalaca. Ona je medeni mesec ukusa, mirisa i boja – za sva čula. Prožima vas strašću – naravno, ukoliko ne preterate sa njom. Takođe, treba reći da se obavezno konsumira uz malu pomoć soli i limuna, a redosled uzimanja ovih „elemenata“ nije mnogo bitan, jer je sve to proizvod dobrog marketinga. Meksikanci tako piju, jer im je, zbog klimatskih uslova, neophodno da uzimaju kiselo i slano, ali kod nas je to stiglo kao dobar reklamni štos koji se kasnije odomaćio.
Pored varijante sa limunom i solju, poznat je i način ispijanja koji se zove tekila bum-bum. U veću čašu sipa se meksička rakijica, prelije se nekim gaziranim sokom ili mineralnom vodom, preklopi šakom i snažno tresne o šank. Istoga trenutka „takmičari“ prinose čašu i ispijaju je na eks. Ko uspe da popije od silnih mehurića pomahnitali napitak, pobedio je.
Srbi vole da „preseku“ tekilu drugim, naravno, alkoholnim pićem; sve po sistemu: red tekile, red piva i tako do granica izdržljivosti. Neki „poznavaoci“ vole da je piju s cimetom i pomorandžom, ali kako god da se popije, njen efekat ostaje isti.
Kad je o koktelima reč, najpopularniji su svakako „margarita“ i „tekila sanrajz“, po čijem nazivu je snimljen i istoimeni holivudski hit u kojem su glavne uloge igrali Kurt Rasel, Mel Gibson i Mišel Fajfer, a spravlja se od tekile, pomorandžinog soka i šećernog sirupa, koji je zadužen za što lepši izgled koktela. Šta drugo preostaje nego da se skupi društvo, nabavi flaša meksičke rakije i krene sa uživancijom, pa ko preživi – neka dalje prepričava.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com