Danas se od muškarca očekuje sve ono što on teško može da postigne.
Posle napornog posla (ako ga ima) – dolazi kući i žena mu odmah – kako sam kaže – „uvaljuje decu i usisivač u ruke“ uz tekstove optužbe „sve je na meni“.
Svog muža žena danas tretira kao pomoćno osoblje koje treba da je zameni, ili u najboljem slučaju partnera kome stalno priča kako njene drugarice bolje žive i kako su njihovi muževi bolji, više zarađuju i sve mogu.
Svog muškarca žena više ne gleda kao svog izabranika, već kao neravnopravnog partnera u borbi sa postojećim životom.
Snovi su nestali (ako su i postojali), a muž postaje zaposlen kod žene – nezadovoljnog tiranina.
Seksualni život zamire, jer muškarac mora da bude odmoran – a od muškarca se uvek očekuje da može i da „ne pada“.
Žene sve češće seksualne kapacitete svojih muževa i partnera diskutuju sa drugaricama, a često se takvi komentari nalaze i u štampi.
Šta je danas preostalo muškarcu? Da se prilagodi ili da se pobuni – kada ga žena maltretira, tuče, traži alimentaciju, a on ne radi?
Šta vi mislite o tome?
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com