Balkan – bure baruta; ideal Srpstva je muškarac ratnik, koji vekovima brani svoj prag i svoje ognjište pod najezdom stranaca. Ukoliko niste bili u vojsci i prebrinuli tu jedinu pravu obavezu koju svaki muškarac dobija u amanet odmah po rođenju, onda verovatno razmišljate o tome – šta, kako, kad, gde… Zamišljate sebe u uniformi boje prirode, kako se valjate kroz blato ili prašinu postavljajući sebi bezbroj pitanja, a sva se svode samo na jedno: kada će doći kraj?
Nekad je vojnikovanje bilo čast svakog mladog čoveka, potvrda muškosti i zrelosti i zvaničan prelazak iz dečaštva u momaštvo. No, zabluda je mišljenje da je vojska kao institucija odgovorna za sazrevanje čoveka kao ličnosti. Ukoliko on već u sebi nema osećaj odgovornosti, zdrav razum i svest o dobrom i lošem, onda mu nijedan general niti tromesečna obuka pod punom ratnom opremom neće pomoći da ih stekne. Sada je situacija malo drugačija i treba prihvatiti neki drugi koncept vojske. Većina mladih ljudi plaši se odlaska u vojsku, pa se odlaganje odlaska pokušava na svaki način.
Sa usvajanjem civilnog služenja vojnog roka stvari su znatno napredovale, jer je na taj način omogućen ostanak u mestu stanovanja, pošto je odvajanje od porodice i bližnjih najčešći razlog koji vojnici navode kao nedostatak – to i odsustvo domaće kuhinje. Ipak, ono što sve to može da zameni jeste podatak da u istom sosu istovremeno bude čitava plejada mladih momaka, totalno različitih naravi, koje treba ukrotiti i dovesti u jednu liniju. Samim tim, kad se ista muka podeli sa još nekoliko ljudi, ona gotovo i nestane, ali ne sasvim.
Prijateljstva koja se stiču u vojsci „za ceo život“ možda i nisu toliko neophodna kada se uporede sa vremenom koje treba provesti u vojsci. Reforme koje su ove godine najavljene u domaćoj vojsci obećavaju da će se status vojnika poboljšati, kao i da će služenje vojnog roka biti prilagođeno regrutima kako bi odlazak na služenje vojnog roka svima lakše pao.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com