Ubijanje vremena je na neki način suptilan vid samoubistva – pokolj minuta i sati načinjen oštrim sečivom, preko vaših ciljeva i vašeg vremena. Razlog leži u činjenici da ponekad jednostavno ne želimo da vidimo koliko je zapravo vreme ograničeno i koliko se na taj podatak nikada ne usredsređujemo. Godine prolaze i kasnije se pitamo zašto nismo postigli ono što smo planirali. Tako dolazimo do one čuvene rečenice: "Kako mi se to dogodilo?" Vreme je bolji indikator od novca; ako kontrolišemo vreme, kontrolišemo čitav život. Trošenje vremena zaista jeste slično trošenju novca: možemo da potrošimo samo onoliko koliko imamo na raspolaganju.
Ukoliko smo u stanju da identifikujemo "rupe" u trošenju vremena, moći ćemo da ga investiramo bolje, a vratiće nam se stostruko. Svaki grozan i neiskorišćen dan može da se pretvori u raskošne sate koje mi kontrolišemo. Zar to nije pravi luksuz? Jeste! A obično se smatra da je luksuz u uslovima savremenog života koji je preko svake mere ubrzan onaj kada možemo da se izležavamo u krevetu do besvesti. Razvlačenje u krevetu posle alarma za buđenje nije povezano s motivacijom, već s neadekvatnim spavanjem. Ko misli da može da spava nedovoljno, a da ipak funkcioniše, za sebe verovatno misli da je bog.
Ako između sna i dobro potrošenog dana postoji ravnoteža, logično je što ćemo se ujutru osećati kao milion dolara, a ne kao izgužvanih deset dinara. Čekanje da se naš život "unormali" sam od sebe, pre ili kasnije dovešće nas u situaciju da stalno nešto čekamo: zubara, prodavca, Godoa… Ipak, ima čekanja koje troši naše vreme i čekanja koje se da prihvatiti. Ako ga tretiramo kao ravnopravni deo dana, u smislu da znamo da je do njega moguće doći, što znači da ga planiramo, to je vreme koje se može iskoristiti za nešto drugo. Najgore je kada se nađemo u situaciji da nešto čekamo i da onda ne znamo šta da radimo s vremenom koje iznenada imamo na raspolaganju. Zbog toga je uvek korisno imati pri ruci nešto pogodno za "ubijanje vremena", pa kada do te situacije dođe, dovoljno je samo otvoriti čarobnu torbu.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com