Stalno slušamo o tome koliko je važno da svoje telo održavamo u dobroj kondiciji, kako je dobro razvijati bicepse i tricepse, provoditi vreme u teretani, preznojavati se rekreativnim trčanjem. Pri tom se često zaboravlja to da, bez obzira na to u kakvom je stanju naše telo, naš um (koji je nekada bio čelične snage) vremenom postaje šupalj kao sir. Vreme radi svoje, život teče i kroz naše moždane vijuge, ali se ne zadržava uvek unutra. Šta je s mentalnom oštrinom, koja je podjednako važna kao i održavanje fizičke snage? Treba li je pustiti da otupi? Naravno da ne! Mozak se mora održavati u dobroj formi, čak i kada se jednog dana budete penzionisali.
Zbog toga je izuzetno važno da svoje sive ćelije (kako ih naziva čuveni detektiv Agate Kristi, Herkul Poaro) ne uzimamo zdravo za gotovo. Svom mozgu moramo pokloniti dužnu pažnju i sve poštovanje. Baš kao što fizičkim vežbama stičemo izdržljivost, tako i jačanje mentalnih sposobnosti stvara rezervoar snage koja nam kasnije u životu može koristiti. Načini na koje se to može izvesti mnogi su. Možete da naučite neki novi strani jezik; godine koje već imate nisu prepreka za učenje, tj. ne treba ih posmatrati tako, već primarno kao izazov. Učenje drugog jezika pojačava snagu naše moždane materije u onim oblastima mozga koji upravljaju pažnjom i pamćenjem. Kao malu vežbu uvek možete sebi da priuštite gledanje nekog filma na jeziku koji učite, naravno, bez titlovanog prevoda.
Nađite bilo koji način koji vam odgovara da biste razmrdali svoj mozak. U krajnjem slučaju, nemojte biti isključivi ni prema najobičnijim susretima ili izlascima s prijateljima. Društvena interakcija takođe izoštrava naše pamćenje i ostale funkcije mozga, jer od nas zahteva da obrađujemo informacije i da procenjujemo odgovore sagovornika, na primer, to da li je neko ironičan ili iskren.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com