Unutrašnji mir

Niko od nas ne mora da ima kratak fitilj da bi se u nekoj životnoj situaciji izgubili svi kriterijumi staloženosti. U krajnjem slučaju, ne moramo da budemo pesimisti ako se katkad složimo s opaskom da smo okruženi "gomilom morona". Život podrazumeva, sam po sebi, da stupamo u komunikaciju s raznoraznim ljudima, glupim, nepristojnim, arogantnim, zaljubljenim u sebe, besnim šalterskim službenicima i svima drugima koji umeju da nam zagorčaju život a da pre toga pošteno i ne trepnu. Umesto da upadnemo u područje besa, najbolje je uticati na situaciju tako da se ona okrene u našu korist. Zvuči nemoguće, ali nije.
Za početak, držimo se one stare dobre ideje – ne treba se spuštati na nivo onih koji nam isteruju osigurače. Treba tu biti iskren i prema sebi. Nismo ni mi uvek na visini zadatka, svako od nas je imao neku priliku u kojoj nam ponašanje nije služilo na čast. Možda je i tim provokatorima baš došla neka takva "žuta minuta", pa smo mi u tom slučaju neka vrsta kolateralne štete. Ma koliko sebe doživljavali kao uljudnog pametnjakovića, ne treba smetnuti s uma to da niko od nas ipak nije savršen. Na ponašanje koje vas iritra najbolje je udariti najjačim oružjem – duhovitošću i pozitivnom energijom. Time treba raspaliti po onome ko je neprijatan. Ne zato da biste ga oraspoložili, već zato što je to mnogo mudriji pristup od onog u kojem sebe postavljamo kao nekoga ko je pozvan da održi predavanje o kulturnom ponašanju. Lepa reč i gvozdena vrata otvara, još jedna stara dobra izreka koja zaista ume da radi.
Ako vas nečije ponašanje baš dovodi do ludila, probajte da promenite svoj fokus. Možete o svemu tome da razmišljate i kasnije. Rvanje sa problemom ljudske komunikacije na licu mesta i po svaku cenu može samo da dodatno ojača taj problem. Mir koji imamo u sebi najbolje je oružje protiv problema.

Pratite Krstaricu na www.krstarica.com