Kada kažemo da nam je život upao u kolotečinu, žalimo se na nedostatak preokreta. A kada se preokret dogodi, posebno kada se dogodi preokret nabolje, ponosni smo sami na sebe što smo prepoznali u kom grmu leži zec. To, međutim, nije uvek u dovoljnoj meri očigledno, tako da se dešava da dobar deo populacije (oba pola) prečesto ume da promaši željenu metu. Naravno, da svako od nas želi sebi i svojoj porodici da obezbedi što bolju budućnost na što duže staze i naravno da svi imaju drugačije metode kojima to sprovode u delo, ali svakako da ima i onih dana kada mislimo da ništa od toga neće moći da se izvede.
U takvim prilikama sve može da se prihvati kao trenutno rešenje, osim očajavanja zbog novonastale situacije. U suštini, preokret i ne može da se dogodi osim ukoliko ga neko ne napravi. Dobro je ako to možemo da budemo mi sami, ali je isto tako dobro kada to neko uradi umesto nas. U toj situaciji treba biti dovoljno vešt i nastaviti u skladu s novim prilikama koje su se oko nas stvorile. To je stara priča: jedna vrata se zatvore, pojave se neka druga iza kojih nismo sigurni šta se krije. Zato ih treba otvoriti i suočiti se s "novim". Strah od nepoznatog odavno više nije nikakav izgovor. Zato je važno da nam život uvek bude u redu, posebno ako radimo nekoliko paralelnih poslova (a ko to danas ne radi).
Mala kašnjenja u izvršavanju obaveza, nervozni saradnici, dokumentacija u haosu… To su stvari koje je moguće tolerisati. A moguće je snaći se i s onim drugim, manje prijatnim situacijama. Najgora stvar koja može da se dogodi savremenom čoveku (a događa se već u zabrinjavajućoj meri) jeste ravnodušnost prema onome što se oko njega dešava. A preokreti se dešavaju svakoga dana, nezavisno od toga što neki od nas ne žele da reaguju na njih.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com