Najslušanija reč već duže vreme jeste – recesija. Ruku na srce, u pitanju je reč od koje nam se svima diže kosa na glavi. Ako je istina ona priča da recesija funkcioniše kao cunami – najveći talas u Americi i nekoliko manjih razvijenijih evropskih zemalja, pa tek onda u ostatku jugoistočne Evrope – recesija je, po svemu sudeći, reč koju ćemo ponavljati još neko vreme. Nije naročito utešno kada se ekonomska situacija upoređuje s nekom prirodnom katastrofom. Istina, na svetskom nivou pojavljuju se neki ohrabrujući podaci (doduše, zasad samo na papiru) i ostaje nam da verujemo da su prognoze, ma koliko bazirane na egzaktnim podacima, često pogrešne i previše crne.
Ipak, faktor ličnog finansijskog oporavka može da bude u našim rukama. Naravno, to podrazumeva da se, kad je o novcu reč, započne sa "low budget" razmišljanjem – da se pronađu i u delo sprovedu načini da se novac mudro štedi i još mudrije troši. Kreativni metodi uštede mogu da se pronađu na svakom koraku, važno je samo da se uloži trud. Ništa ne mora da bude tako crno, naročito kada se zna kako živeti dobro s manje para. Jedna stvar je sigurna: recesija, besparica, kriza, nazovimo je kako god, ne sme da utiče na naše zdravlje. Dobra strana mrskih reči: nema posla, nema razjarenog šefa i dosadnih kolega, nema stresa. Loša vremena trebalo bi da nas podstaknu na zdraviji život.
Manje pijemo, manje pušimo, postajemo aktivniji, doterujemo liniju. Krizni periodi ne nazivaju se bez razloga "mršavim vremenima". Držimo se pozitivne misli da ekonomija polako staje na noge. Razmatranje veze između teških vremena i zdravih tela može nam ukazati na to koliko su sitne promene važne za naše zdravlje. Ponekad nam je potreban samo mali podstrek.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com