U zavisnosti od toga da li spadate u red osoba kojima je lako da otkriju svoja osećanja i misli, ili ste među onima koji su zatvorenije prirode i koji konstantno vagaju šta će i kako da kažu, možete znati i kakav utisak ostavljate na ljude oko sebe. Stidljivi, povučeni, iskreni, druželjubivi, brbljivi, zabavni…. Sve su to prvi utisci koje određene osobe s kojima ulazimo u komunikaciju mogu da steknu o nama.
Prevelika zatvorenost i pokazivanje nepoverenja prema ljudima je nešto što se da primetiti na prvu loptu. Uz te dve osobine obično u paketu ide i nesigurnost u sebe, koja se naročito manifestuje u većem društvu. Ne može se jednostavno poželeti da se pobegne na drugu planetu kako bi se izbegle sve neprijatnosti kojima smo gotovo uvek, u većoj ili manjoj meri, izloženi u životu. A nema ni potrebe za takvim bekstvom od stvarnosti. Ponekad je najbolje suočiti se s realnošću i sa svim opasnostima koje iz nje vrebaju. Time ćete ujedno raditi i na svojoj komunikativnosti. To ne znači da će vam mišljenje drugih postati presudno, ali mišljenje okoline nije nešto čega se tek tako treba odreći. Važno je samo da u toku razgovora s drugima pazite da ne preterate ili da ne izgovorite nešto što vam ne ide u prilog i zbog čega ćete se kasnije kajati.
Trudite se da ne osećate strah od osoba koje umeju da budu drske. Obično se dešava da je tu zapravo reč o ljudima koji su dobri, ali nemaju dlaku na jeziku. Umesto da se sukobljavate s njima, bilo bi poželjnije da u sprezi s njima pokušate da isterate pravdu, ali ne i bez razmišljanja o posledicama. Svest o onome što izgovaramo pred drugima važnija je od mišljenja koje imamo o sebi ili od mišljenja koje drugi imaju o nama. Da li ćete ono što mislite reći samo u društvu najbližih ili uvek kada ste u pravu – ostaje na vama. Važan je samo način na koji ćete to učiniti.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com