Jedna izreka kaže da budućnost dolazi u delovima i da je treba sklopiti. Sklapamo je sami. Nije da drugi ne mogu da doprinesu, ali smo uglavnom mi zaslužni za to kako će nam budućnost izgledati. Najbolji način da se ta budućnost predvidi jeste da je sami za sebe izmislimo, uprkos tome što se ono priželjkivano retko i dogodi (uglavnom se događa ono što najmanje očekujemo). U manjoj ili većoj meri, sve što radimo u životu zavisi od količine i vrste motivacije koju svako od nas poseduje. Motivacije da se postigne uspeh na poslu, motivacije da se vodi računa o svom izgledu i zdravlju, motivacije da se postignu priznanja, stabilna veza, zdravo porodično okruženje, vaspitanje deteta…
Radimo da bismo imali bolji posao, bolja kola, bolji stan, bolju budućnost. Ako smo uspešni u karijeri, a postižemo i da redovno vežbamo, pravilno se hranimo i živimo što je zdravije moguće, šanse da se pojavi nemila okolnost koja će nam umanjiti samopouzdanje svedene su na minimum. Očuvanje motivacije za svoju dobru formu, i fizičku i finansijsku, trebalo bi da bude imperativ svakome od nas. Ulaganje u sebe, i to ozbiljno, u svoje zdravlje na prvom mestu, jeste potez koji ne može biti pogrešan. I s tom vrstom ulaganja treba početi odmah, mnogo pre nego što počnemo da se osećamo umorno i potrošeno.
Lord Bajron je u svojim mnogobrojnim spisima poručio da se smejemo kad god imamo priliku jer je smeh najjeftiniji lek. Sigurno je bio u pravu. A pribranost? Pa… Ako možemo da ostanemo pribrani onda kada svi oko nas gube glavu, moguće je da nismo shvatili ozbiljnost situacije.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com