Ljudski organizam je pokazao da nema svog favorita kada je u pitanju unošenje korisnih namirnica. Potrebne su nam sve – u određenim količinama. Iako se vrlo dobro zna uloga svakog hranljivog sastojka u našem organizmu, neke od njih uzimamo češće i u većim količinama. Takav način ishrane ponekad daje rezultate koje smo želeli, ali to ne znači da naš organizam te rezultate dobro podnosi. Pravilna ishrana je samo ona koja je dovoljno raznovrsna i takva da obezbeđuje sve što je organizmu potrebno. A najvažnije je da imamo svest o tome koliko i kada jedemo.
Na stranu potreba da imamo redovne obroke, postoji jedan međuobrok (ako možemo da ga tako nazovemo) koji se često zaboravlja. Reč je o užini. Ona često ume da bude zaturena u drugi plan. Ipak, upravo je ona često ključ dobre ishrane, a pre svega dobrih rezultata. Ako se pitate zašto, period između doručka i ručka ili ručka i večere bez užine ponekad može da traje čitavu večnost. A njena prilagodljivost dodatno olakšava sprovođenje i podnošenje bilo kakvog programa ishrane. Zašto je užina važna kada su u pitanju proteini? Kontinuiranim unosom proteina tokom dana pomaže se organizmu pošto mu se u pravilnim vremenskim intervalima stavlja na raspolaganje neophodna količina takvih namirnica. Njihov nivo u krvi postaje uravnotežen, čime se izbegava bilo kakav kolaps u organizmu.
Što se tiče ugljenih hidrata, oni se smatraju primarnim izvorom energije, ali u njihovom nedostatku organizam koji traga za energijom može da posegne i za nekim drugim dostupnim gorivom. Zbog toga bi jednom za svagda bilo dobro da raščistimo s tim šta tačno i u kojoj meri unosimo u svoj organizam. I ne bi trebalo da zaboravimo raspevanu maksimu: "Od njive do trpeze dugačak je put…"
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com