On je bio najstrašniji filmski psihopata. Lik Hanibala Lektera u filmu ‘Kad jaganjci utihnu’ jedan je od najpoznatijih filmskih likova ikada, a za ovu ulogu dobio je Oskara u 54. godini života, nakon što je odlučio da će se vratiti pozorištu i televizijskim filmovima. Naravno, reč je o Sir Entoniju Hopkinsu (80), glumcu, reditelju i izvanrednom pijanisti.
Rođen je 1937. kao Filip Entoni Hopkins u velškom Margamu. Otac Ričard Arthur Hopkins bio je pekar, a majka daljnja rođaka irskog pesnika Jetsa.
Kao dečak patio je od disleksije pa se uopšte nije družio sa vršnjacima iz škole. Slobodno vreme provodio je crtajući i svirajući klavir. Kad je navršio 12 godina, roditelji su se zabrinuli zbog njegovog asocijalnog ponašanja pa su ga upisali u mušku gimnaziju al Hopkins se ni tamo nije snašao.
– Baš sam bio jadan. Sve sam zaribao šta sam god mogao. Bio sam pravi moron. Nedruželjubiv, uopšte nisam mario za ostalu decu. Stalno sam se pitao šta zapravo tu radim? Na nastavi sam bio samo nekoliko puta. Bio je to najmračniji period mog života – rekao je glumac.
Iduće godine prebacio se 50-ak kilometara južnije u Kaubridž i tamo nastavio mrsko mu školovanje.
– Ni tamo nisam znao šta bih sa sobom, pa sam zato valjda i postao glumac – rekao je jednom.
Sreća mu se osmehnula kad je navršio 15 godina. Upoznao je Ričarda Bartona čija je sestra živela u Hopkinsovom komšiluku. Ričard ga je oduševio karakterom i zahvaljujući njemu Hopkins se upisao na koledž muzike i drame u Kardifu. Konačno je shvatio da ima urođeni talenat za glumu i da silno uživa u njoj.
Tokom studija primetio ga je slavni Lorens Olivijer. Čim je Hopkins diplomirao Olivijer ga je pozvao da mu postane asistent u nacionalnom pozorištu gde su upravo prema Strindbergovoj drami pripremali predstavu ‘Mrtvački ples’. Šansu je dobio kad je Olivijer dobio upalu slepog creva. U svoj dnevnik slavni glumac je zapisao:
– Jedan novi mladi glumac posebno obećava. Ime mu je Entoni Hopkins i zamenio me u ulozi Edgara briljantno odigravši ulogu.
Nagli uspeh postao je preveliko breme za mladog, tada 27- godišnjeg glumca i ubrzo se odao alkoholu. Preko Olivijera upoznao je i tada 23-godišnju glumicu norveških korena Petronelu Barker. Hopkinsov glumački mentor Olivijer odabrao je u postavu filma ‘Othello’ kog je 1965. dovršio. Dve godine kasnije Hopkins i Barker su se venčali.
U to vreme Hopkins se već silno dosađivao radeći predstave i trebali su mu novi izazovi. Nakon što je 1965. zaigrao u TV seriji ‘The Man in Room’, javio se na audiciju za televizijski film ‘Buba u uhu’ i dobio ulogu. Tim filmom otvorio je novu stranicu svoje bogate biografije. Uskoro se preselio na set filma ‘Beli autobus’ a zatim i u ‘Lions Winter’ u kom su igrali i Piter O’Tul, Ketrin Hepburn i tada još uvek anonimni glumac Timoti Dalton.
Bez obzira što se iz godine u godinu sve više afirmirao na filmu, istovremeno je nekoliko godina glumio i na Brodveju i tamo takođe dobijao zapažene uloge. Onda mu se zaređalo nekoliko srećnih godina. Najpre je 20. avgusta 1968. godine postao otac. Njemu i Petroneli rodila se devojčica Abigejl, a onda je nakon uloge u filmu ‘Hamlet’ i nekoliko snimljenih tv-serija dobio i prvu nagradu u životu. Bila je to nagrada britanske Filmske akademije – BAFTA za najboljeg televizijskog glumca 1972. Iste godine on i supruga dovršili su brakorazvodnu parnicu. Na Visokom sudu u Londonu izjavili su da se razvode zbog nepremostivih karakternih razlika. Zapravo istinski razlog razvoda bila je Hopkinsova zavisnost od alkohola i preljube.
Iste godine zbog alkoholizma kritičari su ga sve oštrije napadali. Pokazao im je šta misli o njima u The National Theatre u Londonu. Usred predstave ‘Macbeth’ otišao je s pozornice skandalizovajućo i publiku i kritiku. Pre nego što se i službeno razveo od prve supruge već je bio veren za nešto mlađu Dženifer Linton..
Pritisnut skandalima s alkoholizmom, razvodom i kritikama Hopkins se s novom suprugom odmah nakon venčanja preselio u Ameriku u nameri da počne novi život. Čim su doselili u Njujork Hopkins je dobio ulogu u predstavi ‘Equus’. Promenio je kontinent ali nije promenio loše navike.
Ipak, negde u dubini duše čeznuo je za Oskarom. Uvek se vraćao u Ameriku uprkos željama supruge da ostanu na ostrvu. Konačno 1990. reditelj Džonatan Dem ponudio mu je ulogu u filmu ‘Kad jaganjci utihnu’. Naravno, Hopkinsu je namenio ulogu serijskog ubice Hanibala Lektera, koji kad govori, nikad ne trepne kapcima.
Iako se ovaj lik u filmu pojavio samo na 16 minuta, Hopkins ga je tako uverljivo odigrao da je za njega zaradio ne samo Oskara u Americi i BAFTA-u u Engleskoj, nego i mesto u istorije kinematografije.
Dženifer nikako nije želela da ostane u Americi, a Hopkins je razmišljao da zatraži američko državljanstvo. Iako su ostali u braku, 1995. su prestali da žive zajedno. Onda su se tabloidi raspisali da Hopkins vara suprugu s tada 45-godišnjom bivšom manekenkom Džojs Ingals. Bio je fasciniran i Kalifornijom.
Nikad pre nisam video ništa tako lepo kao što je to Kalifornija. Sve te dugonoge devojke… Svako veče svratim u restoran Dina Martina, popijem tekilu i uživam – opisao je svoj hedonistički stil života.
Konačno 2000. godine ostvarila mu se i velika želja. Dobio je američko državljanstvo i to proslavio 3000 kilometara dugom vožnjom u automobilu po Americi. Nakon opijenosti opet je sledilo otrežnjenje. Dve godine kasnije i službeno se razveo od Dženifer.
U to vreme već je imao iza sebe niz uspešnih filmova poput ‘Drakule’, ‘Instinkta’, ‘Titusa’… ali ponovo je bio u depresiji zbog propalog braka. Povukao se na nekoliko godina od ljudi, prekinuo sve kontakte osim poslovnih i živeo u svom svetu. U takvom raspoloženju upoznao je 19 godina mlađu Kolumbijku Stelu koja je u to vreme trgovala umetninama. Ljubav sa slavnim Hopkinsom počela je 2002. kad je ušao u njenu prodavnicu nameštaja.
Slobodno vreme vole da provode sami, daleko od vreve pa su preselili u Malibu. Kako je rekao Hopkins, rado zovu prijatelje na večeru, ali Stela je ta koja goste bez pardona upozori kad je vreme za počinak.
– Ne, nikad ne zovemo na večeru moje kolege glumce. Oni su dosadni jer ni o čemu drugom ne razgovaraju osim o starim filmovima. A ja to ne želim. Meni je potrebna Stela jer svako jutro ustaje dobre volje. Na sve gleda pozitivno. Od nje sam naučio da prihvatim život onakav kakav jeste. I otkad sam s njom, naučio sam da ne treba previše očekivati od života, pa je onda i svaki uspeh veći.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com