Većina ljudi smatra da je visoki krvni pritisak, tj. hipertenzija, još jedan od elemenata „bolesti stresa“ i da ga uzrokuju prekomeran rad, fizička neaktivnost, preterana gojaznost, loša ishrana, pušenje, napetost. Mehanizam nastanka ove pojave nije, međutim, ispitan do kraja, ali je poznato i dokazano da visok krvni pritisak jeste jedan od osnovnih faktora rizika za dobijanje angine pektoris, srčanog udara, dekompenzacije srca, ateroskleroze, moždanog udara, oštećenja bubrega, slepila… Spisak je dugačak i vrlo neprijatan.
Pod pojmom krvni pritisak obično se podrazumeva pritisak krvi u arterijama. Jednostavno rečeno, ovaj pritisak nastaje kao posledica dejstva dveju sila: jedna potiče od srca, tačnije od njegove leve komore, koja ima funkciju mišićne pumpe koja krv istiskuje u aortu, a putem nje dalje u ceo arterijski sistem (desna komora potiskuje krv, preko pulmonalnog zalistka, u plućnu arteriju, na „punjenje“ kiseonikom).
Druga sila potiče od zidova samih arterija – to je sila njihovog otpora protoku krvi. Krvni pritisak može se menjati trenutno, zavisno od brojnih spoljašnjih i unutrašnjih stimulusa, ali bi u mirovanju, za odrasle, svakako trebalo da bude manji od 140/90 mm živinog stuba. Krvni pritisak jednak ovom ili veći od njega smatra se povišenim. Vrednosti krvnog pritiska nisu, dakle, stalne, već se menjaju zavisno od telesne aktivnosti, stepena psihičkog stresa, doba dana (pritisak je ujutru, po pravilu, viši nego uveče)…
U više od 90% slučajeva uzrok hipertenzije je nepoznat i takva se naziva esencijalnom, dok je u manje od 10% slučajeva sekundarna, tj. posledica nekog drugog primarnog uzroka (gojaznost, preterani unos soli, alkohol, fizička neaktivnost, stres, pušenje, visok holesterol, dijabetes, genetske predispozicije, starosna dob, pol).
Bez obzira na to, prevencija i lečenje bolesti visokog krvnog pritiska uvek uključuje i promene načina života radi kontrole faktora rizika. Povišeni krvni pritisak može se uspešno snižavati (sistolni za 10-20 mmHg, a dijastolni za 5-10 mmHg) različitim promenama u načinu života.
Nezavisno od poremećaja koji je doveo do arterijske hipertenzije, povišene vrednosti krvnog pritiska mogu dovesti do oštećenja srca, mozga, bubrega, očiju, ali i samih krvnih sudova. Visoki pritisak je i bolest krvnih sudova, a oni su, da podsetimo, zapravo najveći organ u našem telu, sa ukupnom površinom jednakom površini šest teniskih igrališta.
Srce, kao što smo rekli, istiskuje krv u arterijski sistem. Visoki krvni pritisak pak povećava opterećenje srca i arterija. Na povećano opterećenje, tj. povećan otpor u arterijskom sistemu srce pojačava svoju istisnu snagu i pri tom dolazi do zadebljanja zida leve srčane komore. Srce tako, na neki način, „kompenzuje“ probleme koji bi se inače javili, i ovom pojavom se u dobroj meri može objasniti zašto arterijska hipertenzija gotovo po pravilu dugo ne daje nikakve simptome.
Kompenzacijski sistem bubrega i svih ostalih organa i struktura unutar organizma koje se prilagođavaju uslovima povišenog krvnog pritiska u stanju su da dugo održavaju funkcije tkiva i organa normalnim. Prema tome, moguće je živeti godinama, a ne osetiti nikakve simptome ili posledice bolesti.
Zato, obavezno redovno proveravajte krvni pritisak merenjem i u slučaju problema neizostavno se obratite svom lekaru.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com