Činjenica oko koje svi pre ili kasnije moramo da se složimo (svakako ne bez rasprave, ali sigurno s pozitivnim ishodom) jeste da laganje može i sme da bude posmatrano kao dobrodošlo samo onda kada se na ovaj ili onaj način štitimo od drugih. Pri tom, naša krivica u tom trenutku nikako ne sme da postoji da bi čitava igra imala ikakvog smisla. Najtipičniji mogući primer jeste čeprkanje po privatnom životu, omiljenom mestu na kome se hrane isprazni, površni i suštinski nezadovoljni ljudi. Pogledajte oko sebe, ima ih koliko god hoćete.
U ovakvim prilikama saveti ne mogu da budu od pomoći, ili bar ne od prevelike pomoći, ali je pojedine situacije ipak moguće preduprediti. Na koji način? Samo zauzimanjem jasnog stava. Niste skloni da se otvarate pred ljudima koji ne čine krug vaših prijatelja? Niste. Onda je to to, i kada vas masa prepozna kao osobu koja nije spremna za ustupke tog tipa, morate pronaći nešto što će vas sačuvati od zluradih komentara i verbalnih sačekuša. A toga ima mnogo i takve situacije nisu nimalo retke. Svojim ćutanjem vi zapravo podižete nivo interesovanja pojedinaca koji su radi da saznaju šta je ono što ste tako vešto odlučili da sakrijete. Ipak, ukoliko ste u takvim situacijama primorani da lažete, nemojte smišljati scenarije i verbalne konstrukcije; uvek je bolje poslužiti se uopštenim odgovorima.
„Da, u srećnoj sam vezi već duže vreme i ne želim ništa da baksuziram“. Ako ovo nije dovoljno jasno kao – odbij od mog privatnog života – onda pred sobom imate mnogo ozbiljnijeg protivnika nego što ste očekivali. „Hvala na pozivu, ali imam neodložan sastanak, tako da ćemo na piće neki drugi put“ – trebalo bi da bude sasvim dovoljno za nastrljivce na vaš polovni tajming. „Sasvim sam zadovoljan svojom zaradom, videćemo kako će se stvari dalje razvijati“ – za odbijanje svih onih koji su iz ovog ili onog razloga nasrnuli na vaš novčanik.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com