Svađe su sastavni deo života skoro svake porodice, ali mnogi roditelji vode malo računa o tome koliko njihovi sukobi mogu da se odraze na razvoj dece. A često se u prvi plan ističe to da upravo roditelji treba da budu najbolji primer deci. Ako roditelji ne paze na svoje ponašanje, na reči koje upućuju jedno drugom, ne mogu sutra ni od svoje dece da očekuju da budu drugačija. Kako sprečiti i rešiti sukobe, a da pri tom to ne ostavi trag na najmlađe ukućane? Već unapred zvuči kao nešto nemoguće.
Porodica može podstaći kapacitete svih svojih članova, ali ih i urušiti. Pored osnovne brige o dečjem zdravlju, roditelji treba da zbrinu i psihološke i emocionalne potrebe deteta. S rođenjem malog bića roditelji nikada više ne mogu (mada to često čine u disfunkcionalnim porodicama) da brinu samo o sebi i svojim potrebama i željama. Dete kao sunđer upija i povoljne i nepovoljne situacije. Čuje ono što ne bismo želeli ili mislili "zato što je malo i nerazumno", jer "sluša" emocijama. Upija pozitivnu i negativnu energiju svojih roditelja. Koji je najbolji način za rešavanje sukoba pred decom? Teško je sa sigurnošću reći. Uobičajeno je mišljenje da decu treba po svaku cenu štititi od loših situacija, ali značajno je napomenuti da se ova činjenica često izvrće. Naime, dete treba zaista zaštititi od bilo kakvog vida nasilja, pa čak i verbalnog. Roditelji često misle da će, ako se povuku u svoju sobu i žestoko posvađaju, a kasnije danima ćute i "zamrzavaju atmosferu koja se nožem može seći", tako zaštititi dete.
Međutim, dete sve oseća i proživljava i ne možete ga slagati i ubediti da je sve u redu samo zato što nije čulo žučnu raspravu. Poenta je u civilizovanom rešavanju nesporazuma i sukoba uz apsolutno uzbegavanje bilo verbalnog, bilo fizičkog nasilja. Mada doza nesuglasica ne može da naruši detetovo psihičko zdravlje pošto ono tako uči da ne postoji "veštačka idila", u kojoj vladaju ćutanje i led.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com