Ako su razmirice česte, završavaju se žučnim raspravama posle kojih nema poverenja, već samo dužeg perioda ćutanja ili pogoršavanja situacije, razvod je neminovan. Tu dolazimo na teren priče da je bolje imati dobar razvod nego loš brak. Kako to ne bi ostavilo posledice na dete, treba obratiti pažnju na korektnost dogovora, poštovanje, jasnoću u obećanjima i njihovo ispunjavanje. Sve će to pomoći detetu da makar i u razvedenoj porodici prevaziđe sve teškoće jednog bolnog procesa. Kako deca obično reaguju na roditeljske svađe?
Ukoliko posle svađe roditelji nastave normalno da komuniciraju, dete će razumeti da je to deo života, što će mu pomoći da izađe na kraj sa sopstvenim agresivnim mislima. Međutim, ako su svađe česte, ako se roditelji ne poštuju, nego potcenjuju, ponižavaju i fizički povređuju pred detetom, moraju biti svesni da tako ozbiljno ugrožavaju njegova osećanja i razvoj. Dete tada najčešće ulaže enorman napor da poveže i pomiri roditelje, nekad da podrži i jednog od njih, ili oba naizmenično, u želji da ih oboje zadrži. Nekada iz istog razloga dete postaje lukavo i pribegava malim lažima, što unosi sve dublji razdor u poverenje, u odnos između roditelja. Jedna od najčešćih roditeljskih grešaka jeste ona u kojoj se trude da pridobiju dete potkupljujući ga na bukvalan ili psihološki perfidan način. To je uvek štetno za dete.
Krajnja stavka trebalo bi da bude to da je uvek dobro promisliti dva puta kada se sledeći put bude tvrdilo da je "ipak važno to što je iza lošeg postupka stajala dobra namera". Katkad se takve namere ne naziru u dovoljnoj meri. Roditelji bi trebalo da iskreno pogledaju svoje dete, da dobro oslušnu njegove reči i postupke kako bi onda mogli da procene da li bi trebalo da učine nešto bolje i više. Veštačka idila ipak nije okruženje koje je zdravo za dečji razvoj.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com