Kada pogledate savremene poslovne ljude, teško je izbeći utisak da su kancelarije prepune muškaraca i žena koji su na ivici sloma i koji to očajnički pokušavaju da sakriju. Laž da dobijete malo slobodnog vremena već je sasvim normalna pošto ljudi osećaju sve jači pritisak. Postoji čitava generacija mladih ljudi koji su naučeni da moraju da postignu mnogo u životu. Sebe definišu samo preko posla, a to može da bude izuzetno opasno. Uglavnom žive u gradu, bez porodice, s prijateljima koji rade kao i oni. Ako su u vezi, ne mogu lako da je održavaju jer mnogo rade, a oni koji nemaju partnerku pitaju se da li će je ikada i imati. Tu je i finansijski pritisak da se uvek i u svakoj prilici poseduje više, više, više…
Za mnoge savremene muškarce posao je postao ono oko čega se gradi ostatak njihovog života. Toliko se ulaže u posao, da se, kada nešto nije kako treba, odmah javlja pomisao: "Ne mogu da izdržim!" To je onaj osećaj kada mislite da se sve oko vas ruši. A treba znati da većina stresnih poslova nije ona koja podrazumeva moć i odgovornost. Većina žrtava stresa su ljudi koji osećaju da gube kontrolu. Svi imaju potrebu da znaju šta ih sledeće čeka u toku dana. U suprotnom postaju nervozni, frustrirani i misle da su bezvredni. Tada nastaju pravi problemi jer se mučnina s radnog mesta prenosi u privatni život. Pucaju veze, brakovi, prijateljstva… Svi ti događaji ne spominju se na radnom mestu zbog toga što postoji uverenje da je pokazivanje bilo koje vrste slabosti ravno poslovnom samoubistvu.
Ono što treba da učinimo jeste sledeće: da se ne zarobimo na radnom mestu. Nijedan poslodavac neće ceniti činjenicu da se pojavljujete pod stresom, a činjenica je da nijedan posao (ma koliko isplativ ili potencijalno isplativ bio) nije vredan ugrožavanja zdravlja i psihološke ravnoteže.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com