Sreća nije nešto što dolazi samo od sebe. Ona se gradi i održava se jednom kada se dogodi. Slično je i s ljubavlju. Do sreće se može stići uz pomoć zlatnih pravila ili upotrebom različitih tehnika mentalnih vežbi… Svako bira neki svoj način. Važno je da se dosegne osećanje ispunjenosti i zadovoljstva. Tim dvema rečima bi sreća i mogla da se definiše u potpunosti.
Ljudi koji sebe smatraju veoma srećnim vrlo često nisu ni lepši, ni pametniji, ni bogatiji, ni uspešniji od onih koji smatraju da ih sreća uporno zaobilazi. Ono što prvu grupu izdvaja od druge jeste činjenica da su oni otkrili šta ih u životu čini srećnim i isključivo po tome se ravnaju u svakodnevnim aktivnostima. Da li to znači da oni imaju recept za sreću? Moglo bi se reći. Oni se dovoljno smeju, a osmeh proizvodi prijatne hemijske reakcije u mozgu, kao što i privlači druge ljude. Još ako se svemu tome doda „srećna profesija“, tačnije, ona koja vas ispunjava, razlog za osmeh je dvostruko veći, čak i onda kada ste preumorni zbog dana koji ste proveli radeći posao koji volite. Pevanje tokom tuširanja, pevanje u horu ili rad u nekoj dobrotvornoj organizaciji takođe može da nam povrati osećaj zadovoljstva jer briga o ljudima čini da se osećamo bolje. Dosadno je brinuti samo o sebi. Budimo ljubazni prema drugima pa će nam i oni drage volje uzvratiti istom merom. Umesto da sedimo ispred TV ekrana i gledamo čak i najzabavnije emisije, posvetimo s prijateljima. Oni nas ne čine depresivnim, a televizija to u manjoj ili većoj meri konstantno radi.
Na kraju, treba što više pažnje posvetiti aktivnosti tela i uma. Aktivni ljudi su srećniji. Šetajte bar kilometar dnevno i jedite zdravu hranu, to su stvari koje najpozitivnije moguće utiču na regulisanje našeg raspoloženja. A kada je raspoloženje na visokom nivou, nema ni potrebe postavljati pitanje postoji li sreća i ko je srećniji.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com