Živimo u vremenu kada se nečija vrednost meri brojem prijatelja koje ta osoba ima na Fejsbuku. Kada ta brojka preraste hiljadu, pomislio bi čovek da je reč o osobi koja je zaista sjajna, duhovita, druželjubiva, omiljena u društvu, i uopšte, ima sve ono što bi inače trebalo da budu karakteristike osobe koja ima mnogo prijatelja. Međutim, češće se dešava da tu brojku čine ljudi koje ta osoba zapravo i ne poznaje, ili oni koje je videla svega jednom ili dva puta u svom životu. Kakvo čudno prijateljstvo! Koja je svrha tog virtuelnog druženja? Da se malčice zaviri u tuđi život?
Da se vidi ko je gde bio na odmoru, kako je bilo na nekoj žurci? Izgleda da je Fejsbuk probudio nešto voajersko u svima nama. Sopstveni životi nisu nam dovoljni. Svi mi koji smo ponosno tvrdili da nas savršeno ne zanimaju tuđa posla, sada pomno negujemo svoje Fejsbuk profile, pratimo poznate i nepoznate likove preko monitora, šta im se dešava, gde su bili, s kim su bili, kakav im je bračni status, kad im je rođendan i slično. Kako nam je samo štreber s Harvarda pokazao sve ono što smo o sebi znali, ali nam je bilo teško da to priznamo. Najgori su ipak oni koji se busaju u grudi kako ih Fejsbuk manija ne dotiče – a onda krišom kontrolišu svoj i tuđe profile.
Koliko prijatelja na Fejsu imate koji su vam bivši prijatelji? S koliko prijatelja s Fejsa ste spavali? Koliko prijatelja s Fejsa ste videli bez odeće? Koliko vremena provodite gledajući tuđe profile? Koliko ga često koristite? Da li ga koristite za prizivanje nekih dragih uspomena? Da li je bilo nekih izlazaka, sastanaka ili seks-kombinacija zahvaljujući Fejsu? Činjenica je da danas, kada upoznate neku devojku uživo, ona možda i neće da vam da svoj broj telefona iste večeri, ali će vam zato reći: „Nađi me na Fejsu“. Malo-pomalo stići će se i do broja telefona.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com