Srce je naš najjači organ, ali i organ koji najviše trpi zbog naših loših životnih navika i pogrešnih izbora. Kada bismo se više kretali, pazili na ishranu, prestali da pušimo i izbegavali stresne situacije, naše srce bi bilo zdravije i srećnije. A šta i koliko mi radimo da to tako i bude?
Svakodnevnim kretanjem uvek možemo smanjiti opasnost od neželjenih posledica. To ne podrazumeva vrhunski sport ni mukotrpne vežbe, dovoljno je samo brzo hodanje. Pozitivan efekat imaju pre svega sportovi za jačanje izdržljivosti, kao što su lagano džogiranje, plivanje, vožnja biciklom ili gimnastika. Da biste sačuvali zdravo srce, treba zdravo i da se hranite: integralni hleb, orasi, sveže voće i povrće (pre svega ono jarkocrvene, zelene i žute boje), sve mahunasto povrće. Izbegavajte: so, šećer, proizvode s mnogo masnoće, meso i nareske s mnogo masnoće, kolače, peciva, slatkiše. Što se tiče pušenja, stvar je jasna – prekinite. Pušenje smanjuje količinu kiseonika u krvi i povećava stvaranje naslaga u krvim sudovima. Ko puši više od 20 cigareta dnevno, izložen je trostruko većem riziku od infarkta!
Od svega pomenutog sigurno je najmučnije i najteže uspešno izbegavati stresne situacije, posebno danas, kada nas stres čeka bukvalno na svakom ćošku. Kako je moguće da se čovek ne nervira ili da se psihički ne opterećuje? Praktično – nikako. Ipak, treba se truditi da se sve radi dozirano, pa je tako i s nerviranjem. Dvostruko ili trostruko opterećenje, hronični ili neprevladani stres, depresija, sve nas to ugrožava, ali svemu tome se mora postaviti granica koja ni u kom slučaju ne sme biti pređena. Samo ukoliko budemo u stalnom kontaktu sa svojim telom i ako budemo čitali signale upozorenja koje nam naše telo šalje, imamo šansu da ostvarimo uspešnu prevenciju.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com