Da se s vremena na vreme ne bismo osećali kao da tonemo, jer se nalazimo do guše u problemima, potrebno je da stalno radimo na sebi. I to ne u maniru one filmske ironije "svakoga dana u svakom pogledu sve više napredujem", već suštinski, a ne po inerciji. Razmislite o mogućnostima koje su pred vama. Činjenica da ih ima više od dve već može da stvori određenu vrstu napetosti usled koje nam se ponekad desi da donesemo pogrešnu odluku. Kako to objašnjavamo sebi? Racionalizacije su mnoge. Neki đavo nam jednostavno nije dao mira, poželeli smo da se nešto momentalno dogodi u našem životu, makar bilo šta.
U tom grmu leži greška. Bez dobre taktike i strategije logično je što tada nismo bili voljni ni u čemu da popustimo. A kompromise valja praviti s vremena na vreme, posebno kada se predano radi na nečemu do čega nam je izuzetno stalo. Baviti se sobom i svojim stručnim usavršavanjem nije besmislen potez. Učenje jezika ili odlazak na neke specijalističke studije mogu učiniti da odskočite od okoline u kojoj radite. Šta god da radite, bilo bi dobro da se maksimalno angažujete i da pokažete dobru volju pošto se ponekad dešava da ljudi steknu pogrešan utisak bez obzira na to koliko se vi trudite da to ne bude tako. Ukoliko vam se pruži prilika da pokažete sve svoje prednosti, istaknite ih, uradite to bez mnogo oklevanja. Sve ostalo stavite u drugi plan, iza rada na sebi. Koristiće vam.
Uostalom, stalno unapređivanje sopstvenih mogućnosti jeste ono što čini da u pravom trenutku imamo tu sposobnost da prepoznamo situaciju koja je za nas najpovoljnija u datom momentu i da onda lako ostvarimo željeni cilj uz pomoć svega onoga čime smo "naoružani". Preispitajte sebe dobro, ali se trudite da ne sumnjate previše ili da se pravdate (sebi ili drugima) za sve što treba i ne treba.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com