Stara predrasuda da se muškarci teško, retko i kratkotrajno zaljubljuju obično je utemeljena na činjenici da mi, u poređenju sa ženama, nerado govorimo naglas o onome što osećamo. Najčešći odgovor na pitanje kako se muškarci zaljubljuju glasi – teško. Zatim na red dolaze retko i kratkotrajno. Jasno je da sve navedene odgovore uglavnom daju žene, dok će muškarci, upitani za taj famozni osećaj leda u stomaku, obično odmahnuti glavom ili smisliti dobru šalu čija je poruka – nikada. I to je, bez obzira na vremena i epohe, deo nasleđenog mačo stava, koji da bi se kao takav i održao, isključuje naglašeno pokazivanje emocija. Ipak, oduvek su postojali i muškarci koji su ponosno slavili svoju zaljubljenost, a voljenu ženu podizali na pijedestal.
Čak su i najokoreliji pripadnici mačo stila i imidža kad-tad morali da saznaju za Petrarkine sonete posvećene Lauri, patnje mladog Vertera, za Antonija i Kleopatru, Romea i Juliju, Džojsa i Noru Brankl, te fantastične balade koje je iznedrila rok ili džez muzika. Da li su u njih poverovali, druga je tema. Ostavimo mitske ljubavnike po strani. Između zaljubljenog muškarca i zaljubljebne žene postoje neznatne razlike. Modernim jezikom rečeno, najkrupnije razlike su u domenu "prezentacije". Muškarci ređe otkrivaju svoje emocije i diskretnije ih pokazuju. Samo u onim najtežim situacijama, kada kola sasvim krenu nizbrdo, odlučiće se da traže savet i da o svojim osećanjima razmišljaju naglas. Do tada će isključivo u savezu sa sopstvenim iskustvom praviti trijumfalnu strategiju. Da, zaljubljeni muškarac hiljadu puta dnevno pomisli na onu kojoj bi rado rekao "najdublje reči", barem stotinu puta uzima u ruke telefon i odustaje od poziva i besomučno razmišlja o tome gde i kada će se sresti.
A na kraju dana i muškarci i žene moraju da se pomire s time da je izvesna doza nesigurnosti i samoispitivanja povodom pokazivanja emocija prisutna kod svakog od nas u manjoj ili većoj meri.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com