Da li bi trebalo da se žalimo na to što se u poslednje vreme sve više primećuje kako očevi s vremenom sve više gube svoju tradicionalnu ulogu muškarca – hranitelja porodice? Čak i kada se uporede materijalna primanja, koja su jednaka primanjima slabijeg pola ili čak i veća od njih. Odgovor na ovo pitanje je odričan. Bez obzira na sve novonastale okolnosti, nijednom muškarcu se ne može zameriti što pokušava da dobije na vrednosti tako što će se aktivnije brinuti o deci. Gledano s te strane, nije greška ako kažemo da su deca, a ne novac, u današnjem svetu izvor borbe za moć među polovima.
Poslovni muškarci, koji su ujedno i očevi, žele da nastave uspešnu poslovnu karijeru, ali isto tako žele i da postanu roditelj broj jedan. Razlog tome leži u činjenici da mnogi od nas shvataju da ni posao, ni odnos s partnerkom ne moraju biti zauvek, ali da su deca za ceo život. Da li je pogrešno želeti da se napravi investicija na pravom mestu? Ako su žene ranije bile te koje su izražavale potrebu za fleksibilnim ili skraćenim radnim vremenom, to danas više nije slučaj. Danas to rade i muškarci s ciljem da dobiju više vremena koje bi mogli da posvete deci. Nema razloga da se to uzme za zlo. Očevi žele da budu i u tome ravnopravni s majkama. Međutim, ako ste se pitali da li se muškarci brinu o svojoj deci na isti način kao i žene, odgovor je sigurno ne.
Poslovi oko dece koji uključuju, na primer, pranje i peglanje njihovog veša ili čišćenje podova na kojima se deca igraju spadaju u red onoga što muškarci češće vole da zaobiđu, i to u širokom luku. Svoju ulogu tate najčešće ostvaruju kroz provođenje vremena isključivo s detetom, kroz igru i razgovor. A "prljave sitnice", one bez kojih se roditeljstvo ipak ne da zamisliti, i dalje su uglavnom na plećima roditeljske konkurencije poznatije pod imenom mama.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com