Muči vas nemaština, računi, brige, nedostatak perspektive, umorni ste, neraspoloženi? Sada smo se najzad i mi u Srbiji, na sopstvenoj koži, uverili u to da tranzicija nije nimalo bezbolan niti lak proces. Međutim, verovatno i sami znate da je najčešće dovoljno da neraspoloženje presečete brzom, čak i kratkom šetnjom i da vam odmah bude bolje.
Fizička aktivnost najbolji je lek protiv depresije. U principu, depresiju dobro otklanja bilo kakva aktivnost kojom čovek na zdrav način angažuje svoje psihofizičke potencijale, udaljujući tako mračne misli od sebe (sigurno ste čuli za tzv. “radne terapije”, koje se sa uspehom primenjuju čak i u teškim slučajevima potištenosti).
Sport i rekreacija su među najefikasnijim “lekovima” protiv depresije i utučenosti, garantovano vraćajući čoveku optimizam i zdrave i vedre misli.
Možete reći: “Da, ali ja imam 63 godine (ili koliko već), pijem lekove za srce, moram puno da se odmaram i patike i trčanje stvarno nisu za starca kao što sam ja.” Nemojte se izvlačiti! Zašto lepo ne priznate da i sami znate da to nije istina?
Brojne studije nedvosmisleno potvrđuju da muškarci i posle 65. godine imaju potrebu za sportom i razonodom, a potvrđena je neposredna korelacija između intenziteta fizičkih aktivnosti i raspoloženja. Angažovanje mišića celog tela može znatno doprineti boljem raspoloženju i stabilnijem zdravlju. Efekat je naročito izražen ako fizička aktivnost, istovremeno sa razonodom i jačanjem mišića, doprinosi i regulaciji telesne mase.
Vežbe, naravno, treba da budu primerene godinama, uz neizostavno uzimanje u obzir svih ograničenja koja nameće zdravstveno stanje dotične osobe. Zdravstveno stanje, međutim, ne sme biti izgovor niti maska za bezvoljnost i inerciju koja se često javlja kao propratna pojava u poznijim zrelim godinama. Dijapazon mogućih aktivnosti je nepregledan i pre nego što se opredelite za nešto konkretno, potrebno je samo da se posavetujete sa svojim lekarom. Ako on nema zamerki, slobodno počnite.
Šon Arent, istraživač sa Univerziteta Arizone, kaže da i vrlo lagane vežbe utiču na raspoloženje i opšte stanje starijih osoba, posebno naglašavajući sledeće: “Ljudi stariji od 65 godina koji su redovno vežbali bili su ne samo zadovoljniji sobom već i vitalniji i smireniji od svojih vršnjaka. Nikada nije kasno da se počne. Ipak, pre nego što počnete da se bavite nekom konkretnom fizičkom aktivnošću, konsultujte se sa vašim lekarom. Ona ne podrazumeva nužno naporne i intenzivne vežbe. Dovoljno je da ste aktivni i blagotvoran učinak neće izostati”, zaključuje Arent.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com