Ukoliko se amaterski bavite sportom, morate da naučite kako da izbegavate povrede. Svako s vremenom sazna koji mu sport najviše prija i u kojem sportu može da pronađe sebe. Muškarci se, pored odlaska u teretanu, najčešće opredeljuju za fudbal, košarku, plivanje, trčanje ili biciklizam.
Kada je reč o fudbalu, najčešće su povrede kolena, kukova ili donjeg dela leđa. Fudbaler udara loptu pokretom koji jača unutrašnju stranu butine, međutim, spoljašnji deo butine i zadnjica ostaju relativno slabi. Ta neravnoteža u snazi mišića može da dovede do hroničnih povreda pomenutih delova tela. Samo jedna nezgodna povreda može mnogo da vas košta, a ne morate biti profesionalni fudbaler da biste nastradali.
Onima koji se bave košarkom često se dešava da uganu gležanj. Zbog skokova, košarkaši stalno gaze jedni druge po nogama. Kada dođe do uganuća, pored veoma neprijatnog bola, povećavaju se i izgledi za nove povrede, što može da stvori i psihološku barijeru. Ako znate da ste ranjivi, igraćete sa pola snage. Bol i otok nisu najgora stvar koja može da se desi ako vam je košarka omiljeni sport.
Povrede ramenog pojasa veoma su česte kod plivača. Zbog upale ramena plivanje može postati veoma bolno, i to do te mere da vam i najobičnije oblačenje košulje predstavlja užasan napor. Treneri preporučuju da se ne usredsređujete na samo jedan plivački stil, te da pravite kraće pokrete kako biste brže plivali.
Ukoliko je reč o trčanju, jasno je da su u ovom sportu najproblematičnija kolena. Važno je da manja rastojanja savlađujete većom brzinom. Ako se bavite ovim sportom, verovatno nastojite da trčite što dalje, čak i onda kada to podrazumeva sporiji ritam. Međutim, to je pogrešan pristup, jer vas sporije trčanje na duže staze više zamara, a pri tom ne stičete bolju kondiciju. S druge strane, kratko i brzo trčanje poboljšava kondiciju, a što brže podižete stopala od tla, to ćete manje opterećivati kolena. Kada je trčanje u pitanju, najvažnije je pronaći udobne patike u kojima ćete osećati svoja stopala i odmah saznati ukoliko vam nešto ne prija.
S obzirom na nadolazeći talas lepog vremena, mnogi se opredeljuju za biciklizam. Najbitnije je da bicikl odgovara vašem telu. Ako se intenzivno bavite biciklizmom, da biste se osećali prijatno, morate voditi računa o kolenima, kukovima i stopalima, ali i o nekim drugim faktorima: svojoj visini ili dužini ruku, posebno kada kupujete bicikl za sebe.
Sportom se, naravno, treba baviti, ali nigde ne piše da morate ostati neupućeni kako da se tom prilikom zaštitite. Normalno funkcionisanje vaših mišića ipak je važnije od pukog održavanja kondicije.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com