Bili ste na odmoru, lepo se proveli, napunili baterije i zadovoljni se vraćate kući. Kada tamo – šok. Brava je razvaljena, stvari su ispreturane. Shvatate da vam je neko upao u stan i odneo vredne stvari. Da li je to baš vama moralo da se dogodi i šta ste iz predostrožnosti mogli da učinite kako biste to sprečili? U velikom broju slučajeva, pre nego što odluče da provale u stan, provalnici najpre proveravaju da li je on prazan. Po nekoliko puta iz govornice pozivaju telefonom, kontrolišu da li neko uzima poštu iz sandučića, da li se podižu i spuštaju roletne na prozorima, pali li se svetlost uveče…
Ako nema nikakvih drugačijih znakova, znaju da su ukućani odsutni i kreću u akciju. Na glavna vrata obično ulaze lomljenjem cilindra ili pritiskom pajsera na deo gde se nalazi brava. U prizemlja se ušunjavaju kroz prozore, pogotovo ako su ostavljeni „na kant“, a s krova ulaze u stanove na poslednjem spratu.
Premetačina obično traje kratko. Često su u pitanju takozvani tipovani stanovi, za koje su sigurni da u njima ima novca. Pored novca, interesantan im je zlatan nakit, eventualno skupi satovi i tome slično. Tehniku i ostale kabaste stvari u poslednje vreme vrlo retko nose, jer prodajom ne mogu mnogo da zarade, budući da su te stvari uglavnom jeftine. Jedino što je sigurno u vašem stanu jesu knjige. Njih sigurno neće dirati.
Da vam se slične situacije ne bi dešavale, ne morate da imate specijalni video nadzor. Postoji čitav niz drugih, ne tako skupih, sredstava kojima možete da zaštitite stan ili kuću ne samo dok ste na putovanju već i svakodnevno, dok ste na poslu ili možda spavate. Važno je samo da imate neku dodatnu zaštitu, jer sve što iziskuje vreme predstavlja rizik da provalnik bude primećen. To ga automatski odbija od obijanja stana. A za svaki slučaj ne bi bilo loše da dragocenosti koje mnogo vrede čuvate u banci, kao i da svoj stan ili kuću osigurate u nekom od osiguravajućih društava.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com