Da, jasno je da vas – kao i svakog drugog muškarca – nenormalno i beskrajno mrzi da odete kod lekara, pogotovo kada se uzme u obzir to kako je organizovano državno zdravstvo. Svi smo tu u istom sosu, i osim ako niste spremni da izdvojite ne tako male novčane sume svaki put kada osetite da vas nešto negde žiga, osuđeni ste na lokalnog čika doktora. Uz malo sreće i umeća možete u svoj prenatrpani raspored uvrstiti i posetu domu zdravlja, a da pri tom ne izgubite više vremena nego što je neophodno. Naravno, stari trikovi kao što je glasno kukanje na prijemnom šalteru uvek mogu da upale, ali ako ste previše stidljivi ili suzdržani da biste pravili predstavu u lekarskoj čekaonici… Zašto je za muškarce odlazak kod lekara uvek toliki problem?
Činjenica je da ne bi trebalo da bude tako. A opet, većina nas kod lekara odlazi tek kada stvar počne da se manifestuje bolom. Kao da nikada nismo čuli za onu da je bolje sprečiti nego lečiti. Izgleda da nismo bili na času kada se predavala ta lekcija. Jer kada se pojavimo s bolnim izrazom lica u bolnici, očekujemo da će medicinska sestra odmah staviti naš karton na vrh beskrajne gomile. A to se ne dešava. Ako želimo da se to dogodi, potrebno je da smislimo taktiku kako da se to izvede, samo ko će da se oslanja na šarm ako je bol već toliko prisutan? Domovi zdravlja funkcionišu kao noćni klubovi – ako ste stalni gost, brže ćete ući unutra.
Ne treba krstariti internet forumima tražeći moguće i nemoguće ishode svoje eventualne bolesti. Zapravo, to je najgora moguća stvar koja se može učiniti. Gore od toga je samo ako lekaru koji vas je primio počnete da iznosite te paušalne dijagnoze koje ste pokupili od forumaša. Rizikujete da budete predmet podsmeha među osobljem ili da steknete etiketu dosadnog pacijenta koja vam nimalo neće pomoći kada sledeći put budete došli na pregled.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com