Da bismo se osećali dobro, da bismo bili u dobrom raspoloženju, da bismo bili orni za rad, potrebno je da dobro spavamo. No, izgleda da stara definicija o osam sati kvalitetnog sna ne važi za sve. Kada su u pitanju deca, to je i logično. Deci predškolskog uzrasta potrebno je između jedanaest ili dvanaest časova spavanja, a tinejdžerima najmanje devet časova. Kod odraslih, stepenovanje satnice sna takođe zavisi od godina. Odraslim osobama u reproduktivnom dobu potrebno je od sedam do devet časova, a ljudima u trećem dobu tek nekoliko sati.
Važno je poznavati satnicu spavanja, jer san ne predstavlja puki predah od dnevnih obaveza, već je potreban za zdravlje, za regularno obavljanje mentalnih i emocionalnih funkcija. Ako ne spavamo dovoljno, mogu se ispoljiti mnogobrojne neželjene posledice. Jedna od njih je pojava stresa, što se nadalje ispoljava kroz ljutnju, razdražljivost i depresiju. Pored toga, neispavani ljudi nisu u stanju da se usredsrede na poslove koje obavljaju, jer gube koncentraciju. To može biti intelektualni rad ma koje vrste ili manuelni, a vožnja automobila može da bude posebno opasna. Usled lošeg i nedovoljnog sna kratkoročno može da se gubi i pamćenje, zbog čega posebno trpe osobe koje se bave umnim poslovima.
Nespavanje ili loše spavanje nepovoljno utiče na ceo organizam, jer ruši odbrambene mehanizme. Stoga je vrlo važno pronaći način da se odspava dovoljno i dobro. U suprotnom, premalo sna može dovesti do mnogih problema. Zato, da biste se dobro naspavali, izbegavajte alkohol, teška jela, kofein i nikotin. Pojedite nešto lagano i popijte šolju toplog mleka, i nipošto ne odlazite na spavanje gladni. Trudite se da na spavanje uvek idete u isto vreme, da bi vaš organizam prepoznao kada je vreme za počinak.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com